ПРЕПОЗНАВАЊЕ

  Нисам јој рекао ни реч, те ноћи, хладне и магловите, а већ је разумела све, онако како то само жена уме. Егзистенцијалистички, ваљда, или можда још суштаственије, онтолошки, можда, ко ће га знати сада. И шта је у том младом, невином срцу задрхтало, која је струна препукла, каква је музика утихнула, стварно, ко ће знати данас, две ипо деценије доцније.

 …Покорно и без гласа, успела се стрмом, вијугавом стазом преко обронака Ртња и ишчезла у дубоку васељенску ноћ.

   Већ је двадесет и нешто година како из јутра у јутро, у мртвој тишини дома, пристављам чајник на плотну и трчим пред огледало са бријачем у руци. Када из извијене луле чајника запишти пара, тешким кораком се примичем теглама са горким травама, и ко ће знати зашто, бирам управо оне… са пропланака планине која је замела њен траг.

   И баш тада, некаква злокобна студен проструји полутамом и застане иза мојих рамена. (Бритва ми задрхти у руци).

Не говори ни реч. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк

 

Једино је дугу и блиставу стазу НАШЕ националне историје евроатланска парадигма покушала да представи као овоепохалну метастазу цивилизацијске дегенерације и изопачености, пројектујући у њу сав карактерни талог властитих националних прошлости и вредносни инверзум сваременог историјског ревизионизма. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

-Види, овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му широко, румено лице шара шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се налази непознат чврст садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда мном, а ја ћу му реферисати о садржају чим се врати са састанка.

Невољно сатеран уза зид, жутокљуни војничић са зебњом окреће пошту у својим рукама, узбуђено опипавајући прстима пошиљку констатује име своје драгане на задњој страни, а потом пажљиво цепа ивицу уже странице. И док покорно и затечено из отвореног писма вади ред чоколаде, на излизани астал и некако баш под нос налакћеног ћате пада комадић розе хартије следеће садржине: „Грицни ме… Воли те твоја Марина“. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Праштајте. По злу не памтите. У срцу мржњу не носите. И не слутите да она, уствари, носи ваше срдашце. Није снага љубави и истине аршинована мером осветољубивости, већ мером праштања. Праштајте.

Дечицу немојте васпитавати строгим речима, нити куражити бруталношћу, понајмање искушавати хладноћом. Хоће ли имати икога на свету више ако се разочарају у вас? И не заборавите, колико љубави уложите толико ће вам узвратити. Не зато што ће настојати да вам се реванширају истом мером, каква год она била, већ зато што за више неће знати. И праштајте.

Немојте заборављати родитеље. Тужнијих јесени неће бити него што већ јесу. Немојте ни захваљивати ни подразумевати. Пружите нежност и бригу, то је све што је остало. Покуцајте на врата, закорачите у собу, загрлите… У раму на комодици ћете угледати вашу слику… И праштајте. Родитељ може и погрешити, али не може имати злу намеру.

О Отаџбини кличите са поносом и љубављу. Отаџбина није оно што само данас јесте, већ оно што је одувек била и што остати мора. Она је више, много више од међе и граничног прелаза. Отаџбина је нежна, топла брига сељака у узораном пољу када му се поглед вине ка кишним облацима, завијорена застава на јарболима спортских борилишта и граја школских дворишта; Отаџбина је онај вечни ехо Милошевог завета у тмини кнежеве вечере, болна тишина на обалама Вида и одјек јаука јасеновачких мученика. Отаџбина је хладна ноћ на барикадама, снег који не престаје да веје. Отаџбина – све је. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Aкварел за Јадранку

prepoznavanje | 05 Мај, 2016 19:39

 

Не журим више за одбеглим временом, јесењим акварелима мелодију пишем.  

Ветрове из космоса не чекам више, пресветом своду под тишину полазим. 

Не проговарам, ћутњом презирем, у самоубици раскринкавам убицу.        

И слутим……Располућени као две дојке на обнаженим женским грудима, можда ћемо и поћи једно другом у сусрет.

И знам…                                                                                                                                      …Ваљда се о чежњи говори другачије.

А, ово?                                                                              

…Ово је само сенка пала на стидљиву девојачку кожу. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Монолог, Велика сцена

prepoznavanje | 23 Април, 2016 14:30

 

Ја сам грозан човек, алкохоличар, тј. бивши алкохоличар, хоћу рећи, од ономад.

Тукао сам је, вређао, поткрадао, варао…

Али, пре неки дан сам  се очевим гробом заклео и обећао јој да нећу више ни кап лизнути и, видите, не само да ме није напустила, већ ми безусловно верује, и још вели: Господару, стално се на мене љутиш… Али се никада не наљутиш. То је тако великодушно…

 

…А у башти су послуживали слатко од вишања. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (13). Трекбекови:(0). Пермалинк

Кратки трактат о добру и(ли) злу

prepoznavanje | 16 Април, 2016 14:53

Према општем, и нажалост, наивном уверењу, велико добро (племенитост, милосрђе, жртвовање, богоугодност …) може својом снагом надвладати, или макар неутралисати свако зло. У основи ове идеје обитава претпоставка да је потребно и довољно да постоји решеност добра да делује те да ће тиме зло бити савладано. Ствари, међутим, нису тако једноставне и линеарне. Однос добра и зла, наиме, није комплементаран већ еквивалентан, а положај ових суштастава не карактерише доминација једног над другим, већ њихова равноправност.

Другим речима, велико добро не може трајно да надвлада било какво зло (привремена преимућства су историјски тривијална и безначајна), напротив, велико добро генерише велико зло, као и обратно. Велико зло није у стању да на дуже стазе надјача добро, штавише, сва је прилика и неминовност да ће инспирисати рађање великог добра које ће остварити равнотежу снага. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (9). Трекбекови:(0). Пермалинк

Соба

prepoznavanje | 28 Март, 2016 22:36

 

  

…Напослетку, размакао сам тешке завесе од броката и отворио прозор. У собу је похрлио ветар и свежина какву нисам осетио годинама.

Подигао сам кофер и осмотрио обичну подстанарску собу. Кревет у једном и „нафтарица“ у другом углу. На комоди, крај заборављене кутијице за пудер, Јесењин и Превер…

Неће ми требати више…

Са степеништа се већ чула врева и нестрпљиво куцање на врата.

Раздрагана двадесетогодишњакиња занесено је гледала у његове црне очи, враголасто провлачећи прсте кроз коврџе које су му падале преко чела.

„Газдараица навраћа петог у месецу“, добацио сам.

Одмичући уморно кроз јутро, осврнуо сам се последњи пут.

Преко прозора су биле навучене завесе.  

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Жуте дуње

prepoznavanje | 05 Март, 2016 15:02

 

 

Понекад немаш вољу да разумеш себе, а понекад још ни храбрости да са собом поразговараш поштено. Верујеш да си премного пута превалио, предалеко отишао и да је касно да ишта покушаш у годинама које су притисле отежало срце. Задубиш се у своје горчине и загледан из кревета у позну зимску ноћ, пратиш кроз тмину путању дима цигарете који дуго испусташ из носа.

А онда, невољно, обасјано неонском светлошћу рекламе са суседног солитера, приметиш бисерје зноја на њеној наудсници и болну врелину белог бедра које се сручило на твоје измучено тело.

И док студен урања дубоко у кости…

 

„Одавно ми ниси написао песму“, каже, прелазећи прстима преко мојих груди…

Ћутим…

…и размишљам, боже, како је слатка била рупица на њеном образу…

…Некада. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (3). Трекбекови:(0). Пермалинк

Инспирисано родољубљем

prepoznavanje | 24 Фебруар, 2016 19:37

 

…А ја вам кажем,

…да је подмукла и кукавичка замена теза о томе да само грађанска провинијенција гледа у „светлу“ и далеку будућност, а патриотска перспектива искључиво у мрачну прошлост – последње оружје посрнулог духа.

Са становишта вишег поретка и врлине, у ствари, једино одговорна, родољубива национална свест корача у будућност заиста, јер Слободе никада није било довољно и увек је ваљало ићи напред, освајати је изнова и изнова, из дана у дан, из века у век.

Сви они, пак, који флоскуларно и тенденциозно тврде да у том становишту (родољубивом) нема ничег прогресивног и да нас из њега походе анахронизми, примитивизам и назадњаштво, не само да пројектују страхове од властитих слабости, већ и брутално манипулишу савременим дериватима најбестијалнијих домета свих прохујалих епоха: империјализмом, окупацијом и неслободом, тј. свим оним атрибутима прошлости којих се и сама повест стиди. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Дијалог, Мала сцена

prepoznavanje | 15 Фебруар, 2016 23:23

 

 

Лица:

Реч – најмања јединица језика која носи значење и има фонетску вредност

Зборац – Човек склон брбљању, често и празнословљу. Обично, непромишљена особа

Сцена: Зборац пред огледалом у купатилу. Намешта кравату и гласно увежбава говор за ТВ наступ. Уз меланхолични хук, кроз отворен прозор долеће њено величанство – Реч.

***

Реч (гневно): Зашто си ме изговорио?

Зборац: Како то мислиш, зашто сам те изговорио?

Реч:  Просто, имаш ли покриће за мене?

Зборац: Не разумем ништа.

Реч:  Разумеш, разумеш…

Зборац (мизерно, подцењивачки):  Али ти само реч… (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (8). Трекбекови:(0). Пермалинк

Еп о Новаку, блиставом уму и бесконачном

prepoznavanje | 03 Фебруар, 2016 20:19

Има нечег нелуцидног, системски погрешног у омаловажавајућем односу дела тзв. стручне тениске јавности када је реч о светском рекету број један. Ако изузмемо непристојност саму по себи, одсуство осећаја за праву меру и недостатак одговарајућег васпитања које подразумева неукусно и увредљиво медијско потцењивање Новак Ђоковића, онда, морам да приметим да у таквом приступу има и елемената неинтелигентног резоновања. Играјући на карту релативизирања Новакових постигнућа по принципу „да, није лош Новак, али, у ствари, његови ривали нису довољно добри, односно, немају свој дан“, и још у све то уносећи елементе афера са намештањем мечева, „блистави ум“ је само показао дубину непознавања мотивационог механизма, не само Новака Ђоковића, већ и Народа којем најбољи тенисер света припада. Настојећи на све начине да га саплете и на трон (п)остави своје миљенике, „блистави ум“ је заиграо на кардинално погрешну карту која је остварила потпуни  и неповратни контра ефекат. Уместо да се искрено задиви његовој игри и резултатима и да га објективно и заслужено промовише планетарним тениским господаром, и на тај начин покуша да га уљуљка, одобровољи и (можда) делимично ментално „разоружа“, односно, ослаби његов мотивациони механизам и потребу за снажнијим доказивањем, „блистави ум“ је осионим одсуством елемнтарне културе демонстрирао не само размере властитих хендикепа, већ и робустно оснаживао Новаков пркосни рефлекс и, заправо, у доброј мери допринео померању играчких међа и одмицању тениског виртоуза ка недостижним границама у општој спортској историји васионе. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Фрагмент

prepoznavanje | 12 Јануар, 2016 21:20

 

…И однекуд помислиш како ситни ритуали, попут испијања чаја, мотања дуванских цигарета, поподневне партије шаха или странице – две пред сан, и томе слично, представљају твоју последњу одбрану, границу иза које свет коначно престаје да постоји и, у неком нарочитом погледу, осетиш дубоко интимно задовољство, и зажелиш се напрасно тихе и благе посебности, нечега још у чему би само ти скрушено и питомо уживао и по чему би био другачији од свих осталих, макар то било и штуцање у тишини и – насмејеш се за себе и постану ти одједном драге све личне необичности. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

«Претходни   1 2 3 4  Следећи»

Copyright © 2005 ПРЕПОЗНАВАЊЕ. Design by Andreas Viklund.
Adapted for LifeType by Resnick Chang. Powered by blog.rs