Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [42]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Дијалог, Мала сцена

prepoznavanje | 15 Фебруар, 2016 23:23

 
 

Лица:

Реч – најмања јединица језика која носи значење и има фонетску вредност

Зборац – Човек склон брбљању, често и празнословљу. Обично, непромишљена особа

Сцена: Зборац пред огледалом у купатилу. Намешта кравату и гласно увежбава говор за ТВ наступ. Уз меланхолични хук, кроз отворен прозор долеће њено величанство – Реч.

***

Реч (гневно): Зашто си ме изговорио?

Зборац: Како то мислиш, зашто сам те изговорио?

Реч:  Просто, имаш ли покриће за мене?

Зборац: Не разумем ништа.

Реч:  Разумеш, разумеш…

Зборац (мизерно, подцењивачки):  Али ти само реч… (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (8). Трекбекови:(0). Пермалинк

Еп о Новаку, блиставом уму и бесконачном

prepoznavanje | 03 Фебруар, 2016 20:19

Има нечег нелуцидног, системски погрешног у омаловажавајућем односу дела тзв. стручне тениске јавности када је реч о светском рекету број један. Ако изузмемо непристојност саму по себи, одсуство осећаја за праву меру и недостатак одговарајућег васпитања које подразумева неукусно и увредљиво медијско потцењивање Новак Ђоковића, онда, морам да приметим да у таквом приступу има и елемената неинтелигентног резоновања. Играјући на карту релативизирања Новакових постигнућа по принципу „да, није лош Новак, али, у ствари, његови ривали нису довољно добри, односно, немају свој дан“, и још у све то уносећи елементе афера са намештањем мечева, „блистави ум“ је само показао дубину непознавања мотивационог механизма, не само Новака Ђоковића, већ и Народа којем најбољи тенисер света припада. Настојећи на све начине да га саплете и на трон (п)остави своје миљенике, „блистави ум“ је заиграо на кардинално погрешну карту која је остварила потпуни  и неповратни контра ефекат. Уместо да се искрено задиви његовој игри и резултатима и да га објективно и заслужено промовише планетарним тениским господаром, и на тај начин покуша да га уљуљка, одобровољи и (можда) делимично ментално „разоружа“, односно, ослаби његов мотивациони механизам и потребу за снажнијим доказивањем, „блистави ум“ је осионим одсуством елемнтарне културе демонстрирао не само размере властитих хендикепа, већ и робустно оснаживао Новаков пркосни рефлекс и, заправо, у доброј мери допринео померању играчких међа и одмицању тениског виртоуза ка недостижним границама у општој спортској историји васионе. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Фрагмент

prepoznavanje | 12 Јануар, 2016 21:20

 
…И однекуд помислиш како ситни ритуали, попут испијања чаја, мотања дуванских цигарета, поподневне партије шаха или странице – две пред сан, и томе слично, представљају твоју последњу одбрану, границу иза које свет коначно престаје да постоји и, у неком нарочитом погледу, осетиш дубоко интимно задовољство, и зажелиш се напрасно тихе и благе посебности, нечега још у чему би само ти скрушено и питомо уживао и по чему би био другачији од свих осталих, макар то било и штуцање у тишини и – насмејеш се за себе и постану ти одједном драге све личне необичности. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

О носталгији

prepoznavanje | 27 Децембар, 2015 19:43


 

Не сутони никада над муком. Завејаће те баш онај лист који си одустао да подигнеш са плочника и ставиш међу корице Малог Принца.

***

Неке стазе лишће не прекрије заувек. Оне настављају да шуморе несаницама као крошње високих јабланова. Штета, од њих никада неће постати успомена.

***

Жудњом очајника не хрли кроз лишће. Јер…  обрех се за трагом и пристигох и на врата закуцах, али…

дома ниодкуда. Од тада болом одјекујем.

***

Олистао растанцима, шапнућу само Збогом.

И ти ћеш рећи Не окрећи се Сине.

И ја ћу рећи не дугујем ништа, Оче. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Извини

prepoznavanje | 21 Децембар, 2015 20:10

 

Ако сам одшкринуо окна Твоје келије, опрости.  Не залазим у туђе тишине, оне залазе у мене. Зато ћутим само, а када проговорим, о горчинама зборим. Очигледно, сасвим неспретно…

Ако сам се наднео над Твојим небом, опрости. Не насељавам собом туђу земљу, она насељава  мене. Зато шћућурен тихујем на сопственом острву и ма где закорачио обрем се у беспуће и одјек. И залутам.

Ако сам у Твоју леју загазио, опрости. Не обделавам туђи врт, он обделава мене. Зато процветам и пелином и божуром а када пркосом замиришем издахнем већ наредног трена. Сведок си.

 (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда

prepoznavanje | 14 Децембар, 2015 21:48

…ИНСПИРИСАНО…

Уместо уводаПисати о децињиховом развоју и васпитању, надахњујуће је онолико, колико је деликатно и ризично. Читаоци су склони да написане речи испитују и мере са филигранском критичком нијансираношћу, а судове да доносе као тешке пресуде. Зато имам потребу и обавезу да пре самог текста нагласим једну чињеницу: Родитељ сам и запослен у установи која се непосредно бави психосоцијалним проблемима деце и омладине. Познати су ми сви изазови и искушења у раду са младима, посебно они њихови аспекти који су проистекли из некритичког преузимања трендова и модела западноцентричне васпитно-корективне парадигме. И управо мотивисан околношћу неселективног, помодног увођења туђих доктрина као неупитних и неприкосновених у осетљиву област васпитања, образовања и права деце, позивам читаоце да садржај текста који следи, разумеју као израз љубави и бриге за децу, упркос, у тексту присутним, критичким тоновима на рачун деце. Ти тонови, наиме, нису изворно упућени њиховој природности и спонтанитету, још мање импликацијама таквог понашања, већ су нуспродукт обраћања имагинарном систему који толерише и поткрепљује вредносне девијације и немоћном друштву које нема снаге да се супротстави општем таласу прихватања иностандарда. Овај текст, дакле, није осуда деце (сачувај боже), већ аларм одраслима. Другим речима, молим читаоце да садржај написаног разумеју као апел за заштиту деце од наметнутих образаца васпитања, од којих нико нема користи, а свако трпи штету, почев од родитеља, наставника и друштва, до саме деце.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (4). Трекбекови:(0). Пермалинк

Скица за тишину

prepoznavanje | 12 Децембар, 2015 16:09

 
 Не долазим често на ово место. Само онда, углавном, када се враг поигра оним што је од мене остало. Врата одшкринута векују, окна отворена столете и ноћ њише завесе. У празној соби неколико хладних година и један непомични мук. Већ по навици, потражим петролејку под којом одавно спаваш, тек да проверим јесу ли на јастуку све оне жмурке које сам пребројао у нискама несаница и онај траг игара без граница, нацртан урликом. Много ме је пута завео, признајем. Спокојан у болу, гасим пламен, излазим на веранду и палим цигарету. И питам се шта се заиста десило и зашто ми ветар свежином походи груди? (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (11). Трекбекови:(0). Пермалинк

Случај из психотерапијске праксе

prepoznavanje | 07 Децембар, 2015 22:52

 
 Ушавши у ординацију она му се нагло обисну око врата, загрли га грчевито и усплахирено зајеца: Зашто ми то радите? Зашто? Шта сам Вам скривила да ме … мучите? О, да, мучите ме стрпљиво и упорно и ја тако силно патим, а ви ни не хајете. Зашто, одговорите, због чега…? Та мени се чини да уживате посматрајући моју бол и одвећ ми је јасно – Ви сте садиста. Од оних перфидних, ћутљивих и хладних. Наслађујете се туђом патњом, тј. мојом, и могу претпоставити како на мене гледате и каквом ме држите. Тек један мали мизерни створ, ето шта сам ја у вашим очима, а знате, сасвим добро знате да ме не смете остављати тако дуго самом и да ме морате примати често, веома често, заправо. А, видите, ми смо се срели тек пет пута, а потребно је најмање петнаест пута, читала сам о томе на интернету. Ма шта ја Вама то причам кад Ви то боље од мене знате. Уместо да ми поклањате неопходну пажњу и помажете, да ме избављате и водите напред, вама је стало да ме мучите, да ми не дате мира ни дању ни ноћу, а знате како сам нестрпљива да Вас видим, да ми је неопходан свакодневни сусрет са Вама и да даље више не могу никако без Вас… (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (6). Трекбекови:(0). Пермалинк

О Константинопољу,Ф.М.Достојевски

prepoznavanje | 26 Новембар, 2015 22:08


 

 

… ИНСПИРИСАНО

 

(...) Никаквој Европи ми не би требало да чинимо никакве уступке, и ни под каквим изговором, јер је ова ствар за нас питање живота или смрти. Константинопољ би, раније или касније, требало да буде наш, па макар то било само због избегавања тешких и непријатних црквених распри које су тако лако могућне међу младим народима на Истоку који још нису стекли неко веће искуство – а пример за то смо имали у сукобу између Бугара и васељенског патријарха, сукобу који се веома лоше завршио. Кад ми будемо загосподарили Константинопољем, више ништа слично неће моћи да се догоди.“ (Март 1877, „Глава прва, III Мисли које потпуно одговарају овом тренутку“ у Дневник писца 1877-1881., стр. 85, 86)

 

  „(...)Древни Рим је први створио идеју светског уједињења свих људи и први је размишљао о томе (и чврсто у то веровао) као да је практично оствари у облику светске монархије. (...) Римски папизам је прокламовао да хришћанство и његова идеја без светског господства над земљама и народима – државног и не духовног господства – другим речима без стварања светске римске монархије на земљи на чијем би се челу налазио не римски император него управо папа – не могу бити остварени. И започели су опет покушај стварања светске монархије у духу идеје старога Рима али у другој форми. На тај начин, према источном идеалу – на првом месту се налази духовно уједињавање људи у духу Христовом, па из тога следи, и исправно и социјално уједињење у духу Христовом, док према римском тумачењу ствари стоје обрнуто: прво треба створити чврсте државне организације у облику светске монархије а затим, ако се буде хтело, стварати духовно јединство међу људима према начелу самога папе који је господар над светом.(...)“ (Мај-Јуни 1877, „Глава трећа, I Немачко питање као светско питање. Немачка – протестантска земља“ у Дневник писца 1877-1881., 1982, стр. 183-184.)

 

   „(...)За сада је једина сила која делује као фактор јединства – Русија и то је делом због тога што ће она чврсто имати да стоји ту, у Константинопољу. Она ће спасавати мале народе једне од других и стајаће на стражи њихове слободе. Она ће стајати на стражи читавог Истока и његовог будућег уређења. И најзад, она је једина у стању да на Истоку подигне заставу нове идеје и да том источном свету протумачи његову нову мисију. Јер, шта је то источно питање? Источно питање јесте у суштини решење судбине православља. Судбина православља је повезана и сливена са мисијом Русије. Шта је то судбина православља? Римски католицизам који је одавно продао Христа ради световне, земаљске власти и од којега је човечанство окренуло главу, био је главни узрок појаве материјализма у Европи, и природно, тај исти католицизам има за циљ да одреди судбину човечанства али не по Христу него изван Бога и изван Христа, и сасвим је природно што се он родио управо у Европи као замена за европска хришћанска начела која су се нашла у кризи, која је напредовала онако како су се кварила и коначно губила та начела у оквиру саме католичке цркве. Посрамљени лик Христов сачувао се у свој светлости своје чистоте једино у православљу.(...)“ (Новембар 1877, „Глава трећа, I Гласови о миру „Константинопољ мора бити наш“ да ли је то могуће? Различита мишљења“ у Дневник писца 1877-1881., стр. 372.)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (7). Трекбекови:(0). Пермалинк

Партитура за неозборено

prepoznavanje | 21 Новембар, 2015 14:13

14:07:04   2015-11-21

undefined 

Страх ме да закорачим

у речи

неизговорене

Челична студен језди пустопољином

том

И ветар походи тишину

кроз прозоре отворене

Празну собу

празан дом (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (7). Трекбекови:(0). Пермалинк

Поетизирани случај из психотерапијске праксе

prepoznavanje | 18 Новембар, 2015 16:23

undefined

 

 У часу када сам је угледао, сасвим крхком и ломљивом, каква је и сама била изашавши из таксија, часу, са којег се пружао хладан и тегобан поглед на читав њен живот, таман ми толико знан колико и коначна судбина васионе, о којем је прилазећи мени, потпуном странцу, очајнички веровала да ће ми проговорити ону реч, или две, можда ни толико, али сасвим довољно и заправо тек колико мора да би остатак живота учинила подношљивијим, и само онолико колико сме, да туђе животе не би учинила неподношљивим, у трену док ми је скупљајући последње атоме снаге да поздрављање учини пристојним, безнадно предавала танку ручицу као да ми судбину ставља на располагање, мени се већ по навици чинило да ће у фотељу спрам мене сести још једна уображена фолиранткиња и прекрстивши ноге распалити патетичну причу о раскућном оцу алкохоличару, скрушеној мученици мајци и детињству којег и не жели да се сећа… (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (3). Трекбекови:(0). Пермалинк

Једна посебна речца о Словенима, Ф.М.Достојевски

prepoznavanje | 15 Новембар, 2015 20:01


 Ф.М.Достојевски
 
 
Између осталог, рећи ћу једну посебну речцу о Словенима и о словенском питању. Одавно сам је хтео рећи. Сви сада код нас почињу да говоре о скорој могућности мира, т. ј. , о скорој могућности да се колико-толико реши и словенско питање. Дајмо дакле слободу нашој фантазији, и замислимо да је цела ствар свршена, да су напорима и крвљу Русије Словени већ ослобођени; осим тога, да Турско царство више не постоји, и да је Балканско полуострво слободно и живи новим животом. Разуме се, тешко је предсказати у каквом ће облику, до последњих појединости, доћи та слобода Словена, бар за први пут – да ли ће то бити нека федерација ( федерације, изгледа, још врло, врло дуго неће бити) или ће доћи мале засебне владавине у облику малених држава, са позваним владаоцима из разних владајућих домова? Немогуће је, такође, предвидети: да ли ће се најзад проширити у својим границама Србија, или ће то Аустрија спречити; колико ће се простирати Бугарска; шта ће бити с Херцеговином, Босном; у какве ће односе с новоослобођеним словенским маленим народима ступити, на пример, Румуни, или Грци – цариградски Грци, и они други, атински Грци? Да ли ће, најзад, све те земље и земљице бити потпуно независне, или ће стајати под протекторатом и надзором „европског концерта држава, па у том броју и Русије; – (ја мислим, ти мали народи ће неизоставно измолити европски концерат, макар и заједно с Русијом , али тада тако да европске државе буду протектори тих малих народа према властољубљу Русије;) – све то је немогуће решити унапред тачно, и ја и не узимам на себе да решавам… (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (5). Трекбекови:(0). Пермалинк