Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [34]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Жуте дуње

prepoznavanje | 05 Март, 2016 15:02

 
 
Понекад немаш вољу да разумеш себе, а понекад још ни храбрости да са собом поразговараш поштено. Верујеш да си премного пута превалио, предалеко отишао и да је касно да ишта покушаш у годинама које су притисле отежало срце. Задубиш се у своје горчине и загледан из кревета у позну зимску ноћ, пратиш кроз тмину путању дима цигарете који дуго испусташ из носа.

А онда, невољно, обасјано неонском светлошћу рекламе са суседног солитера, приметиш бисерје зноја на њеној наудсници и болну врелину белог бедра које се сручило на твоје измучено тело.

И док студен урања дубоко у кости…

 

„Одавно ми ниси написао песму“, каже, прелазећи прстима преко мојих груди…

Ћутим…

…и размишљам, боже, како је слатка била рупица на њеном образу…

…Некада.

 

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (3). Трекбекови:(0). Пермалинк
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Nikoleta  |  03/05,2016 at 17:17

    Mislim da što je čovek realniji u sagledavanju sveta i okruženja, to je nužno da bude oprezniji u doziranju količine razmišljanja o njima.
    Ja zato i imam svoj svet mašte :))
    PS
    A tek da znate kako je nevaljalo moje Sebe ...!! ;)
    Pozdravljam.

  2. 2. prepoznavanje  |  03/05,2016 at 19:39

    НИКОЛЕТА
    ПС. А ко може да тврди да ово није машта!!!?

  3. 3. Nikoleta  |  03/05,2016 at 20:41

    Искрена да будем, није ми то ни пало на памет,
    јер ...
    ко уме да говори и пише и не оклева да машта ... делује уверљиво ;)

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме