Соба
prepoznavanje | 28 Март, 2016 22:36
…Напослетку, размакао сам тешке завесе од броката и отворио прозор. У собу је похрлио ветар и свежина какву нисам осетио годинама.
Подигао сам кофер и осмотрио обичну подстанарску собу. Кревет у једном и „нафтарица“ у другом углу. На комоди, крај заборављене кутијице за пудер, Јесењин и Превер…
Неће ми требати више…
Са степеништа се већ чула врева и нестрпљиво куцање на врата.
Раздрагана двадесетогодишњакиња занесено је гледала у његове црне очи, враголасто провлачећи прсте кроз коврџе које су му падале преко чела.
„Газдараица навраћа петог у месецу“, добацио сам.
Одмичући уморно кроз јутро, осврнуо сам се последњи пут.
Преко прозора су биле навучене завесе.
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (2).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. pricalica | 03/29,2016 at 00:24
Присетих се мог првог искорака у поезију:
http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/iskoraci.../2009/11/30/vreme-proslo
Но завесе имају велику важност, а ми их често превиђамо, зар не?
Поздравче!
2. prepoznavanje | 03/29,2016 at 18:19
Ми превиђамо често... да свко открива себе и када се заклања (завесама).
Када се заклања,понајвише.
У здрављу,Јелена!