Кратки трактат о добру и(ли) злу
prepoznavanje | 16 Април, 2016 14:53Према општем, и нажалост, наивном уверењу, велико добро (племенитост, милосрђе, жртвовање, богоугодност …) може својом снагом надвладати, или макар неутралисати свако зло. У основи ове идеје обитава претпоставка да је потребно и довољно да постоји решеност добра да делује те да ће тиме зло бити савладано. Ствари, међутим, нису тако једноставне и линеарне. Однос добра и зла, наиме, није комплементаран већ еквивалентан, а положај ових суштастава не карактерише доминација једног над другим, већ њихова равноправност.
Другим речима, велико добро не може трајно да надвлада било какво зло (привремена преимућства су историјски тривијална и безначајна), напротив, велико добро генерише велико зло, као и обратно. Велико зло није у стању да на дуже стазе надјача добро, штавише, сва је прилика и неминовност да ће инспирисати рађање великог добра које ће остварити равнотежу снага.
Једноставно речено, са порастом добра расте и зло, са узмицањем зла, успиње се и добро.
Напослетку, зар нису највећи морални подвизи, како појединачни, тако и колективни, плод најдубљих посрнућа, и нису ли најстрашнији падови следили највиша узнесења?
Можда у овој тези обитава некаква нада.
Последња?
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (9).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. Aneta | 04/16,2016 at 16:37
Odličan tekst. Verujem da dobro i zlo, baš kako i sve na ovome svetu, teže ka uspostavljanju ravnoteže, pa je u tom smislu nerealno očekivati da će jedno pobediti drugo. Isto tako ni dobro ne može biti "instrument" za borbu protiv zla, niti nas kao dobre zlo može "pojesti" jer će se javiti onda puno drugog dobra koje će to osujetiti ...
Naravno da se u tim procesima događaju tzv. kolateralne štete, ali krajnji rezultat je uvek ravnoteža.
Pozdrav Stanimire!
2. pricalica | 04/16,2016 at 17:46
Зло или злоба, питање је?
Поздрав, Станимире.
3. sanjallica | 04/16,2016 at 22:43
Da su svi dobri, ne bi znali šta znači zloba, da su svi zli, ne bi znali šta je dobrota. Sve je u balansu.
Pozdrav Stanimire.
4. prepoznavanje | 04/17,2016 at 13:06
...Остаје отворено питање, покрећемо ли ми зло, или оно нас (као и добро)?
Поздрав Анета!
5. prepoznavanje | 04/17,2016 at 13:11
Зло је супстанца,злоба је средство и може бити покренута као реакција. Зло је пак, свеприсутно.
Наравно, ово је мој утисак. Питање остаје отворено.
Поздрав Јелена!
6. prepoznavanje | 04/17,2016 at 13:14
Имам утисак да у овој релативизацији, којој смо сви склони (дакле, не спочитавам је Вама), можемо потражити објашњење за општу и појединачну малодушност и индолентност.
Сањалице, поздрав!
7. pricalica | 04/17,2016 at 13:42
Наравно, разговарамо (се) на задату тему. А моје размишљање увек гледа да буде окренуто речи Божјој, где није речено да је Господ створио зло, али да све што је створио беше добро. Дакле, већ самим тим је зло упитно. Са друге стране је опет речено да се Господ спрам злобе или злости окреће насупрот, што значи Љубављу, а она подразумева и правду, праведност, укор, епитимију, казну. Родитељско поступање.
А то да зло покреће добро, или да без невоље нема богомоље већ је разјаснио свјатејши патријарх Павле, рекавши да то није православно поимање.
Једна прича у прилог разговарању:
http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/biserje-sa-net-a.../2009/06/02/sve-je-dobro
Свако добро и благослов Свете Мајке Ангелине преносим ти, Станимире.
8. Aneta | 04/17,2016 at 14:07
Ja verujem da je odgovor DA,jer svi smo u nekoj interakciji, a to činimo i svesno i nesvesno, nekad se i dobre namere pretvore u zlo, a nekada nam neko zlo donese dobro ...
Možda je najbolji primer kako najbolje namere mogu odvesti u zlo odnos roditelja prema svoj deci adolescentima. Svaki roditelj svome djetetu želi najbolje, a tu najviše greši, baš iz ljubavi i želje da mu pomogne, omogući najbolje.
Čak se namere, dobre ili zle znaju otrgnuti kontroli. Meni je jedino upitno da sagledam stepen namernosti/slučajnosti kod drugih ljudi, ali ih intuitivno veoma dobro osećam. Neke pojave je nemoguće dokazati. U krajnjem slučaju to nije ni bitno, važno je spoznati ih na bilo koji način i biti ih svestan.
Pozdrav Stanimire!
9. sanjallica | 04/17,2016 at 17:32
Mislim da je ipak Pricalicina priča sve rekla. Neke stvari se dogode, loše su, ali ako to nešto loše nama donese i nešto dobro, to ne znači da je to bilo toliko loše. Tako ide i kad nas neko povredi, da li ćemo dozvoliti i koliko da nas neko povredi, to zavisi od nas, da li ćemo misliti o tome, biti besni, isto zavisi od nas. Jer mi kidamo naše živce Našim besom, a ne onaj ko nas povredio. Zato je sve stvar našeg izbora kako ćemo odreagovati u odredjenom trenutku koji nije povoljan za nas.