Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [27]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Речи

prepoznavanje | 12 Август, 2017 21:28


 

 

 -Нисам тражио ништа. То није много. – рекао сам просто, готово преплашено, палећи нервозно цигарету. Ветар је фијукао улицом Достојевског и мешао се са жагором босоноге циганске чељади, раздрагано расплинуте у позни априлски сутон. Однекуд је допирало њиштање ждребета, а са врха зграде под чијим тремом сам скривао лице од себе, од живота, од… њеног мука, титрала је у неправилним размацима реклама једне велике светске компаније.
 
-Напротив! Напротив!!! То је премного, то је неподношљиво много… – узвратила је ватрено гризући уснице. У очима јој је блистао бес свих поражених срдашаца овога света, свих осујећених жудњи, свих обмана и самообмана које танана девојачка душа може утиснути у своје тајноване наде. Бес утескобљених груди, белих, невиних… – Тражио си све, проклетниче. Лукавче, ласкавче… Уздао си се у све оно што ниси изговорио и добио све што смо обоје прећутали. Пред тобом сам свукла своју коштану срж, онај језиви страх од новог и непознатог мушког ребра, низ заборав ми је склиснула туга коју сам понела на раменима још као бруцошкиња, остала ти је на знојавим слабинама моја једина исконска нагост. Онај трен у којем нисам више могла узмакнути од тебе, а још мање од себе, добио си, а то је више од мене, више од  живота, све што сам имала… то је.
 

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Још понекад

prepoznavanje | 26 Јун, 2017 19:57

undefined

 

Још понекад пожелим да ти напишем песму.

Оне речи које сам најдубље оћутао и од чијег еха се у грудима исплело хладно чежњиште.

Речи трапаве и неспретне, какве би биле да сам их прошапутао у часу када сам замукао и какве неће бити све и да прозборим како никада нисам. Јер све што задоцни једном, довека касни…

Оне речи густе и борде, помало невине, помало смеле… речи горде, које нисам смео рећи  једне вечери зимске, премало моје и превише модре, јер худом самољубљу свом не бих могао утећи ни за седам вечности будућих.

Да ти дошанем  на којој станици сам сишао са пртљагом читавог човечанства и једном једином тугом, јер је живот морао даље сам, намрштен и тмуран, баш као она ноћ која је угасила онај сјај у оним очима, а затим проклијала тишином најдаље васељене. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Футуризми

prepoznavanje | 14 Април, 2017 11:36

 На слици: Информационе технологије; Фотографија: www.accountns.com

 

У једном тренутку у будућности, не тако далекој, и можда, на жалост, већ на врата куцајућој, када виртуални живот анулира стварни до тоталног отуђења,  Извод из матичне књиге рођених, као нужан и довољан доказ ичијег живота, уступиће место живом бићу, па ће тако, своје физичко постојање бити потребно доказати доласком на зборно место (вероватно у некој пустињи у Невади, а свакако о личном трошку, при чему ће заузимање нумерисаног места на бесконачној бетонској писти бити крунски критеријум жудње за световним животом) где ће бити обављана прозивка присутних, док ће, сасвим супротно, Извод из књиге умрлих бити издаван (и упућиван централном информатичком погребном заводу, наравно електронски) престанком активности на профилима друштвених мрежа. Смрт неће констатовати нити лекар, нити формализовати општински евидентичар, већ централни информатички регистратор на основу утврђивања вероватних знакова престанка информатичког живота.  

Наиме, на другој Скупштини космичког информатичког удружења, одржаној у Middle Space city-ју,  у јануару 2006. године, установљена је Силиконска декларација о утврђивању смрти, и иста дефинише пет основних критеријума смрти: (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

РУКОПИС ЈЕДНОГ МЕЛАНХОЛИКА

prepoznavanje | 19 Фебруар, 2017 15:49


Поштовани пријатељи,

један средовечни државни чиновник из старе српске престонице, обрео се ономад поново, противно природним законима, сасвим случајно и ничим изазвано, такорећи изненада и са недостојним усхитом, у своју двадесетпету годину живота, завукао се међу рафове једне скучене и тескобне продавнице ауто делова егзотичних модела (које одавно већ нема), одакле је кроз отворена врата данима посматрао пијане ждераче свињског печења у гостионици преко пута, и још једном сео на ону исту столицу похабаног наслона и за онај исти излизани сто обасут парагон блоковима, где је током једанаест врелих јулских дана, у магновењу и грозници, у свесци са квадратићима, написао нешто што ће након 23 године угледати светлост књижарног излога, у ексклузивном пешачком центру савремене српске престонице.

На слици: „Рукопис једног меланхолика“-роман, Станимир Трифуновић; фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

Најдубљу захвалност исказујем Огњени Лазић, Александри Матић-Николић, Негослави Станојевић и Татјани Петров, потписницама ПРИКАЗА РОМАНА, као и Тањи Таубнер-Гајић, строгом и добронамерном редактору наслова.

Велико ХВАЛА и свима Вама, блогопријатељима и блогопратиоцима, који сте ме својом подршком оснажили у уверењу да ваља покушати. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Жудња за животом илити трагови ка сопствености

prepoznavanje | 28 Јануар, 2017 22:39

 
 
Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?

Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?

 

Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?

Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?

 

На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих силно да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?

 

Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?

  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (7). Трекбекови:(0). Пермалинк

Горке траве

prepoznavanje | 22 Септембар, 2016 20:52

  Нисам јој рекао ни реч, те ноћи, хладне и магловите, а већ је разумела све, онако како то само жена уме. Егзистенцијалистички, ваљда, или можда још суштаственије, онтолошки, можда, ко ће га знати сада. И шта је у том младом, невином срцу задрхтало, која је струна препукла, каква је музика утихнула, стварно, ко ће знати данас, две ипо деценије доцније.

 

 …Покорно и без гласа, успела се стрмом, вијугавом стазом преко обронака Ртња и ишчезла у дубоку васељенску ноћ.

 

   Већ је двадесет и нешто година како из јутра у јутро, у мртвој тишини дома, пристављам чајник на плотну и трчим пред огледало са бријачем у руци. Када из извијене луле чајника запишти пара, тешким кораком се примичем теглама са горким травама, и ко ће знати зашто, бирам управо оне… са пропланака планине која је замела њен траг.

 

   И баш тада, некаква злокобна студен проструји полутамом и застане иза мојих рамена. (Бритва ми задрхти у руци).

 

Не говори ни реч. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк

Спашавајући Принципа или Видовдан наш насушни

prepoznavanje | 28 Јун, 2016 17:22


Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била  окупрана.
 
 
 
 И док националне историје евроатланских држава (као и свих осталих) оправдано представљају смислени, природни континуум хронолошки нанизаних повесних чињеница и историјског памћења њихових народа, особену магистралну вредност националног развојног процеса из чије се ЦЕЛОКУПНОСТИ црпи сав неопходни искуствени и мотивациони потенцијал за  уравнотежено постојанство нације  и њено мирно корачање кроз садашњост и будућност – једино је од нашег Народа брутално захтевано да са сумњом и стидом преиспитује сопствену повест и напослетку пристане на једини дисконтинуитет на који то није смео, те да комплетну будућност осмисли и подреди понижавајућем историјском ДАНАС, релативизујући и практично и метафизички свеукупну националну прошлост, онолико оспорену споља и избагателисану изнутра колико је објективно неприкосновена и непорецива када год се проговори о Слободи…

Једино је дугу и блиставу стазу НАШЕ националне историје евроатланска парадигма покушала да представи као овоепохалну метастазу цивилизацијске дегенерације и изопачености, пројектујући у њу сав карактерни талог властитих националних прошлости и вредносни инверзум сваременог историјског ревизионизма. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Шумадинац у Дервенти

prepoznavanje | 15 Јун, 2016 19:52

 
 -Стевановићу…Стеевааноооовићу… – звони ходником треће пешадијске чете гарнизона Здравко Челар на обали питоме Укрине. То, споро и банатски развучено, ћата Малешев Зоран дозива голобрадо момче из једне подкосмајске варошице. Шумадинац у лежерним валовима познатог гласа препознаје несвакидашњост позива и осећа да ваља пожурити у канцеларију доброћудног дебељка.

-Види, овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му широко, румено лице шара шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се налази непознат чврст садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда мном, а ја ћу му реферисати о садржају чим се врати са састанка.

Невољно сатеран уза зид, жутокљуни војничић са зебњом окреће пошту у својим рукама, узбуђено опипавајући прстима пошиљку констатује име своје драгане на задњој страни, а потом пажљиво цепа ивицу уже странице. И док покорно и затечено из отвореног писма вади ред чоколаде, на излизани астал и некако баш под нос налакћеног ћате пада комадић розе хартије следеће садржине: „Грицни ме… Воли те твоја Марина“. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Завештање

prepoznavanje | 26 Мај, 2016 21:42

 

Праштајте. По злу не памтите. У срцу мржњу не носите. И не слутите да она, уствари, носи ваше срдашце. Није снага љубави и истине аршинована мером осветољубивости, већ мером праштања. Праштајте.

Дечицу немојте васпитавати строгим речима, нити куражити бруталношћу, понајмање искушавати хладноћом. Хоће ли имати икога на свету више ако се разочарају у вас? И не заборавите, колико љубави уложите толико ће вам узвратити. Не зато што ће настојати да вам се реванширају истом мером, каква год она била, већ зато што за више неће знати. И праштајте.

Немојте заборављати родитеље. Тужнијих јесени неће бити него што већ јесу. Немојте ни захваљивати ни подразумевати. Пружите нежност и бригу, то је све што је остало. Покуцајте на врата, закорачите у собу, загрлите… У раму на комодици ћете угледати вашу слику… И праштајте. Родитељ може и погрешити, али не може имати злу намеру.

О Отаџбини кличите са поносом и љубављу. Отаџбина није оно што само данас јесте, већ оно што је одувек била и што остати мора. Она је више, много више од међе и граничног прелаза. Отаџбина је нежна, топла брига сељака у узораном пољу када му се поглед вине ка кишним облацима, завијорена застава на јарболима спортских борилишта и граја школских дворишта; Отаџбина је онај вечни ехо Милошевог завета у тмини кнежеве вечере, болна тишина на обалама Вида и одјек јаука јасеновачких мученика. Отаџбина је хладна ноћ на барикадама, снег који не престаје да веје. Отаџбина – све је. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Aкварел за Јадранку

prepoznavanje | 05 Мај, 2016 19:39


 

Не журим више за одбеглим временом, јесењим акварелима мелодију пишем.  

Ветрове из космоса не чекам више, пресветом своду под тишину полазим. 

Не проговарам, ћутњом презирем, у самоубици раскринкавам убицу.        

И слутим……Располућени као две дојке на обнаженим женским грудима, можда ћемо и поћи једно другом у сусрет.

И знам…                                                                                                                                      …Ваљда се о чежњи говори другачије.

А, ово?                                                                              

Ово је само сенка пала на стидљиву девојачку кожу(Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Монолог, Велика сцена

prepoznavanje | 23 Април, 2016 14:30


 

Ја сам грозан човек, алкохоличар, тј. бивши алкохоличар, хоћу рећи, од ономад.

Тукао сам је, вређао, поткрадао, варао…

Али, пре неки дан сам  се очевим гробом заклео и обећао јој да нећу више ни кап лизнути и, видите, не само да ме није напустила, већ ми безусловно верује, и још вели: Господару, стално се на мене љутиш… Али се никада не наљутиш. То је тако великодушно…

 

…А у башти су послуживали слатко од вишања. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (13). Трекбекови:(0). Пермалинк

Кратки трактат о добру и(ли) злу

prepoznavanje | 16 Април, 2016 14:53

Према општем, и нажалост, наивном уверењу, велико добро (племенитост, милосрђе, жртвовање, богоугодност …) може својом снагом надвладати, или макар неутралисати свако зло. У основи ове идеје обитава претпоставка да је потребно и довољно да постоји решеност добра да делује те да ће тиме зло бити савладано. Ствари, међутим, нису тако једноставне и линеарне. Однос добра и зла, наиме, није комплементаран већ еквивалентан, а положај ових суштастава не карактерише доминација једног над другим, већ њихова равноправност.

Другим речима, велико добро не може трајно да надвлада било какво зло (привремена преимућства су историјски тривијална и безначајна), напротив, велико добро генерише велико зло, као и обратно. Велико зло није у стању да на дуже стазе надјача добро, штавише, сва је прилика и неминовност да ће инспирисати рађање великог добра које ће остварити равнотежу снага. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (9). Трекбекови:(0). Пермалинк

Соба

prepoznavanje | 28 Март, 2016 22:36


 
  

…Напослетку, размакао сам тешке завесе од броката и отворио прозор. У собу је похрлио ветар и свежина какву нисам осетио годинама.

Подигао сам кофер и осмотрио обичну подстанарску собу. Кревет у једном и „нафтарица“ у другом углу. На комоди, крај заборављене кутијице за пудер, Јесењин и Превер…

Неће ми требати више…

Са степеништа се већ чула врева и нестрпљиво куцање на врата.

Раздрагана двадесетогодишњакиња занесено је гледала у његове црне очи, враголасто провлачећи прсте кроз коврџе које су му падале преко чела.

„Газдараица навраћа петог у месецу“, добацио сам.

Одмичући уморно кроз јутро, осврнуо сам се последњи пут.

Преко прозора су биле навучене завесе.  

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Жуте дуње

prepoznavanje | 05 Март, 2016 15:02

 
 
Понекад немаш вољу да разумеш себе, а понекад још ни храбрости да са собом поразговараш поштено. Верујеш да си премного пута превалио, предалеко отишао и да је касно да ишта покушаш у годинама које су притисле отежало срце. Задубиш се у своје горчине и загледан из кревета у позну зимску ноћ, пратиш кроз тмину путању дима цигарете који дуго испусташ из носа.

А онда, невољно, обасјано неонском светлошћу рекламе са суседног солитера, приметиш бисерје зноја на њеној наудсници и болну врелину белог бедра које се сручило на твоје измучено тело.

И док студен урања дубоко у кости…

 

„Одавно ми ниси написао песму“, каже, прелазећи прстима преко мојих груди…

Ћутим…

…и размишљам, боже, како је слатка била рупица на њеном образу…

…Некада. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (3). Трекбекови:(0). Пермалинк

Инспирисано родољубљем

prepoznavanje | 24 Фебруар, 2016 19:37

 

А ја вам кажем,

…да је подмукла и кукавичка замена теза о томе да само грађанска провинијенција гледа у „светлу“ и далеку будућност, а патриотска перспектива искључиво у мрачну прошлост – последње оружје посрнулог духа.

Са становишта вишег поретка и врлине, у ствари, једино одговорна, родољубива национална свест корача у будућност заиста, јер Слободе никада није било довољно и увек је ваљало ићи напред, освајати је изнова и изнова, из дана у дан, из века у век.

Сви они, пак, који флоскуларно и тенденциозно тврде да у том становишту (родољубивом) нема ничег прогресивног и да нас из њега походе анахронизми, примитивизам и назадњаштво, не само да пројектују страхове од властитих слабости, већ и брутално манипулишу савременим дериватима најбестијалнијих домета свих прохујалих епоха: империјализмом, окупацијом и неслободом, тј. свим оним атрибутима прошлости којих се и сама повест стиди. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк