Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [34]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Генетика

prepoznavanje | 24 Јул, 2020 20:20


Из нових рукописа
Једног позног фебруарског јутра, по хитном поступку, такорећи, спровели су нам из једног подаљег дома за васпитање деце и омладине, неколицину несмајника. Најмлађег међу њима, допратиле су веома рђаве карактеристике, и заправо, мало ко, без иоле значајнијег радног искуства, би спремно поверовао да је био склон најобеснијим поступцима и вршењу бруталних кривичних дела. Да парадокс буде већи а збуњеност надреална, потрудила се и природа. Дечак је, наиме, био висок свега један метар и четрдесет и нешто сантиметра и тежак, тек тридесет и који килограм. Ни мањег створа, ни већег злотвора, прокоментарисао је неодмерено неко од присутних.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Љубавник

prepoznavanje | 12 Јул, 2020 20:13


Из нових рукописа

Радник Јавног комуналног предузећа, распоређен на пословима парцелатора гробних места, дуго и веома бираним речима се извињавао родитељима чију је кћер зверски усмртио две ноћи раније, у наступу еруптивне посесивности. Уверавајући ожалошћени пар да је свестан окрутности свог поступка, те да у њиховој агонији покајнички види и сопствено пострадање, настојао је да понуди сваку врсту накнаде, којом би могао иоле компензовати непреболни губитак. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Апотекар

prepoznavanje | 22 Јун, 2020 20:16


Из нових рукописа

Апотекар из нишке општине Палилула, који је захваљујући електронском читачу здравствених књижица имао прилику да стекне увид у податке о пребивалиштима својих клијента, достављао је на кућне адресе психијатријских пацијената стихове песме „Жудња за животом илити трагови ка сопствености“, осредњег и сасвим анонимног књижевника из расинског округа. Чинио је то доследно и педантно, тачно онолико пута колико би их у својој лекарни слагао да дотичног лека нема у Србији, а да они при томе нису знали ко је упорни пошиљалац. Три месеца касније истих лица више није било са друге стране шалтера, а недуго потом сретао их је раздрагане у трговинама, банкама, парковима… Свима би се благо наклонио и свакога упитао за здравље, а они су са радошћу саопштавали да се осећају збуњујуће стабилно, да преписану терапију нису ни лизнули, благодарећи помно, племенитом незнанцу који им је веру удахнуо упућујући их на поезију извесног пеника из Крушевца. Још осам месеци доцније, одузета му је лиценца за рад, а због несавесног обављања посла, надрилекарства и злоупотребе личних података својих муштерија изведен је пред судију Вишег суда и осуђен на вишегодишњу затворску казну. Поверљиви извори наводе да га затворска управа држи у строгој изолацији  и третира јаким дозама психијатријске хемије. Исти извори још тврде да бројно особље казненог завода неуморно чита поезију.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Код златног књижевника

prepoznavanje | 30 Мај, 2020 15:59


Из нових рукописа

Након окончане промоције књиге једног новосадског песника локалног домета, по добром старом обичају, домаћин скупа, повео нас је на вечеру у ресторан по сопственом избору. Убрзо смо се обрели „Код златног књижевника“, пар километара узводно од Моста слободе, на десној обали Дунава. Љубазни конобари су се истог часа створили крај наших столова и ставили нам се на располагање. После неколико уводних пића, на ред је дошао избор оброка, али се исти сводио на одговор на једно необично питање које су нам посвећени послужитељи љупко постављали: „Који је Ваш омиљени писац“? „Чехов“, изговорио сам затечено у своје име, након што су се изјаснила остала  четворица са стола који смо запосели. Сат времена доцније, љубитељ Булгакова је добио  фламбираног Бегемота, добро опрљени комад мачије задње бути, заљубљеник у Толстоја је послужен грилованим Платномер татар бифтеком (по среди је коњски каре), комбинованим са путером и препеченим хлебом, Кундерином обожаватељу је сервиран Карењин у deul-gge сосу, а мојој маленкости, Каштанка, такође псећи одрезак, куван са камилицом, маслачком и различитим степским зачинима. Погледали смо се, не без чуђења, а затим сви истовремено, као хипнотисани и са запрепашћењем усмерили поглед ка суседном столу. Тамо је, наиме, са остатком књижевне дружине седео наш крушевачки брат по перу, фанатични поклоник Албера Камија.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Додај наслов

prepoznavanje | 17 Мај, 2020 16:57


 

Понекад помислим да не постојим

Магла покапа сутон…

…и празних очију

Обрушава се звон

Несаница

Који одавно не чујем

Кроз ноћ мемливу и дугу

Ноћ предугу

Раге вуку кочију

Господе

Можда сам и мртав

Али не желим у то да верујем

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Нулти случај

prepoznavanje | 06 Мај, 2020 16:57

На почетку четврте седмице од детектовања првог случаја вируса корона у Србији и десетог дана од регистровања првог оболелог у Крушевцу, заштићен од главе до пете, ушао сам у минимаркет у којем већ деценијама тргујем свакодневне потрепштине. Сасвим непрепознатљив продавачицама, засатао сам крај рафа са пекарским производима и на мрзовољни упит једне од њих показао погледом ка хлебу одговарајућег произвођача. „Хлеб?“, затражила је потврду, на шта сам без речи климнуо главом. „Мислите на полубели?“, захтевала је појашњење, након чега сам дуго, јасно и разумљиво трепнуо очима. Спаковала ми је уредно једну векну, а ја сам уместо захвалности озбиљно приметио: „Јутрос су забранили сваки разговор изван кућа и станова“. 
„И треба!!!“, узвратила ми је раздражљиво, са хистеричним, одвећ неконтролисаним олакшањем, а лице јој је оковао грч ослобођене агоније. Нашалио сам се грубо и неувиђавно и из продавнице изашао без убеђења да је чула и ваљано разумела моје извињење. У раним вечерњим сатима добио сам позив од епидемиолошке полиције. Предочено ми је доста строго да је у стању нервног растројства, трговкиња која ме је услужила, од поднева смештена у психијатријском карантину на обронцима оближње планине, те да као непосредни патогени агенс морам остати у апсолутној самоизолацији док се не утврди нулти психијатријски случај.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

На салашу

prepoznavanje | 29 Април, 2018 08:46



 

 

Много зима доцније, држећи за руку неку другу жену, одшкринуо сам вратнице салаша Пољанских. 

Испред мене се пружало дуго, уско, завејано двориште на чијем концу је шћућурено тиховао напуштени кућерак. Ветар је распусно чардашио њиме заводећи капке окана, а снег притискао гране усахлих бреза. Негде иза последњих плотова, сутон се самоуверено подизао над Тисом као пијани љубавник из бедара своје драгане…

Ништа није било исто, ни налик… Ни алеја под чијим крошњама сам некада говорио Ану Сњегину, ни шкрипа снега под ногама, којом сам враголасто заглушивао најнежније речи љубави, ни оно било које је пулсирало у линијама живота приљубљених дланова… Баш ништа. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (6). Трекбекови:(0). Пермалинк

Речи

prepoznavanje | 12 Август, 2017 21:28


 

 

 -Нисам тражио ништа. То није много. – рекао сам просто, готово преплашено, палећи нервозно цигарету. Ветар је фијукао улицом Достојевског и мешао се са жагором босоноге циганске чељади, раздрагано расплинуте у позни априлски сутон. Однекуд је допирало њиштање ждребета, а са врха зграде под чијим тремом сам скривао лице од себе, од живота, од… њеног мука, титрала је у неправилним размацима реклама једне велике светске компаније.
 
-Напротив! Напротив!!! То је премного, то је неподношљиво много… – узвратила је ватрено гризући уснице. У очима јој је блистао бес свих поражених срдашаца овога света, свих осујећених жудњи, свих обмана и самообмана које танана девојачка душа може утиснути у своје тајноване наде. Бес утескобљених груди, белих, невиних… – Тражио си све, проклетниче. Лукавче, ласкавче… Уздао си се у све оно што ниси изговорио и добио све што смо обоје прећутали. Пред тобом сам свукла своју коштану срж, онај језиви страх од новог и непознатог мушког ребра, низ заборав ми је склиснула туга коју сам понела на раменима још као бруцошкиња, остала ти је на знојавим слабинама моја једина исконска нагост. Онај трен у којем нисам више могла узмакнути од тебе, а још мање од себе, добио си, а то је више од мене, више од  живота, све што сам имала… то је.
 

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Још понекад

prepoznavanje | 26 Јун, 2017 19:57

undefined

 

Још понекад пожелим да ти напишем песму.

Оне речи које сам најдубље оћутао и од чијег еха се у грудима исплело хладно чежњиште.

Речи трапаве и неспретне, какве би биле да сам их прошапутао у часу када сам замукао и какве неће бити све и да прозборим како никада нисам. Јер све што задоцни једном, довека касни…

Оне речи густе и борде, помало невине, помало смеле… речи горде, које нисам смео рећи  једне вечери зимске, премало моје и превише модре, јер худом самољубљу свом не бих могао утећи ни за седам вечности будућих.

Да ти дошанем  на којој станици сам сишао са пртљагом читавог човечанства и једном једином тугом, јер је живот морао даље сам, намрштен и тмуран, баш као она ноћ која је угасила онај сјај у оним очима, а затим проклијала тишином најдаље васељене. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Футуризми

prepoznavanje | 14 Април, 2017 11:36

 На слици: Информационе технологије; Фотографија: www.accountns.com

 

У једном тренутку у будућности, не тако далекој, и можда, на жалост, већ на врата куцајућој, када виртуални живот анулира стварни до тоталног отуђења,  Извод из матичне књиге рођених, као нужан и довољан доказ ичијег живота, уступиће место живом бићу, па ће тако, своје физичко постојање бити потребно доказати доласком на зборно место (вероватно у некој пустињи у Невади, а свакако о личном трошку, при чему ће заузимање нумерисаног места на бесконачној бетонској писти бити крунски критеријум жудње за световним животом) где ће бити обављана прозивка присутних, док ће, сасвим супротно, Извод из књиге умрлих бити издаван (и упућиван централном информатичком погребном заводу, наравно електронски) престанком активности на профилима друштвених мрежа. Смрт неће констатовати нити лекар, нити формализовати општински евидентичар, већ централни информатички регистратор на основу утврђивања вероватних знакова престанка информатичког живота.  

Наиме, на другој Скупштини космичког информатичког удружења, одржаној у Middle Space city-ју,  у јануару 2006. године, установљена је Силиконска декларација о утврђивању смрти, и иста дефинише пет основних критеријума смрти: (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

РУКОПИС ЈЕДНОГ МЕЛАНХОЛИКА

prepoznavanje | 19 Фебруар, 2017 15:49


Поштовани пријатељи,

један средовечни државни чиновник из старе српске престонице, обрео се ономад поново, противно природним законима, сасвим случајно и ничим изазвано, такорећи изненада и са недостојним усхитом, у своју двадесетпету годину живота, завукао се међу рафове једне скучене и тескобне продавнице ауто делова егзотичних модела (које одавно већ нема), одакле је кроз отворена врата данима посматрао пијане ждераче свињског печења у гостионици преко пута, и још једном сео на ону исту столицу похабаног наслона и за онај исти излизани сто обасут парагон блоковима, где је током једанаест врелих јулских дана, у магновењу и грозници, у свесци са квадратићима, написао нешто што ће након 23 године угледати светлост књижарног излога, у ексклузивном пешачком центру савремене српске престонице.

На слици: „Рукопис једног меланхолика“-роман, Станимир Трифуновић; фотографија: https://pletenijesloves.wordpress.com/

Најдубљу захвалност исказујем Огњени Лазић, Александри Матић-Николић, Негослави Станојевић и Татјани Петров, потписницама ПРИКАЗА РОМАНА, као и Тањи Таубнер-Гајић, строгом и добронамерном редактору наслова.

Велико ХВАЛА и свима Вама, блогопријатељима и блогопратиоцима, који сте ме својом подршком оснажили у уверењу да ваља покушати. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Жудња за животом илити трагови ка сопствености

prepoznavanje | 28 Јануар, 2017 22:39

 
 
Ја не питам када ћеш стићи, мене интересује да ли си пошао?

Нити марим којим путем идеш, ја желим да знам куда си кренуо?

 

Није ми важно где си до сада живео, са ким си живот делио, нити чак, јеси ли сваког дана умирао?

Важно ми је да ли си тада постојао и колико си силан био?

 

На хајем да ми кажеш да ли си тријумфовао или губио, али бих силно да знам јеси ли горео и у победи и у поразу?

 

Да ли си славио или капитулирао, не марим ни мало, ја хоћу да знам јеси ли издао?

  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (7). Трекбекови:(0). Пермалинк

Горке траве

prepoznavanje | 22 Септембар, 2016 20:52

  Нисам јој рекао ни реч, те ноћи, хладне и магловите, а већ је разумела све, онако како то само жена уме. Егзистенцијалистички, ваљда, или можда још суштаственије, онтолошки, можда, ко ће га знати сада. И шта је у том младом, невином срцу задрхтало, која је струна препукла, каква је музика утихнула, стварно, ко ће знати данас, две ипо деценије доцније.

 

 …Покорно и без гласа, успела се стрмом, вијугавом стазом преко обронака Ртња и ишчезла у дубоку васељенску ноћ.

 

   Већ је двадесет и нешто година како из јутра у јутро, у мртвој тишини дома, пристављам чајник на плотну и трчим пред огледало са бријачем у руци. Када из извијене луле чајника запишти пара, тешким кораком се примичем теглама са горким травама, и ко ће знати зашто, бирам управо оне… са пропланака планине која је замела њен траг.

 

   И баш тада, некаква злокобна студен проструји полутамом и застане иза мојих рамена. (Бритва ми задрхти у руци).

 

Не говори ни реч. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк

Спашавајући Принципа или Видовдан наш насушни

prepoznavanje | 28 Јун, 2016 17:22


Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била  окупрана.
 
 
 
 И док националне историје евроатланских држава (као и свих осталих) оправдано представљају смислени, природни континуум хронолошки нанизаних повесних чињеница и историјског памћења њихових народа, особену магистралну вредност националног развојног процеса из чије се ЦЕЛОКУПНОСТИ црпи сав неопходни искуствени и мотивациони потенцијал за  уравнотежено постојанство нације  и њено мирно корачање кроз садашњост и будућност – једино је од нашег Народа брутално захтевано да са сумњом и стидом преиспитује сопствену повест и напослетку пристане на једини дисконтинуитет на који то није смео, те да комплетну будућност осмисли и подреди понижавајућем историјском ДАНАС, релативизујући и практично и метафизички свеукупну националну прошлост, онолико оспорену споља и избагателисану изнутра колико је објективно неприкосновена и непорецива када год се проговори о Слободи…

Једино је дугу и блиставу стазу НАШЕ националне историје евроатланска парадигма покушала да представи као овоепохалну метастазу цивилизацијске дегенерације и изопачености, пројектујући у њу сав карактерни талог властитих националних прошлости и вредносни инверзум сваременог историјског ревизионизма. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Шумадинац у Дервенти

prepoznavanje | 15 Јун, 2016 19:52

 
 -Стевановићу…Стеевааноооовићу… – звони ходником треће пешадијске чете гарнизона Здравко Челар на обали питоме Укрине. То, споро и банатски развучено, ћата Малешев Зоран дозива голобрадо момче из једне подкосмајске варошице. Шумадинац у лежерним валовима познатог гласа препознаје несвакидашњост позива и осећа да ваља пожурити у канцеларију доброћудног дебељка.

-Види, овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му широко, румено лице шара шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се налази непознат чврст садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда мном, а ја ћу му реферисати о садржају чим се врати са састанка.

Невољно сатеран уза зид, жутокљуни војничић са зебњом окреће пошту у својим рукама, узбуђено опипавајући прстима пошиљку констатује име своје драгане на задњој страни, а потом пажљиво цепа ивицу уже странице. И док покорно и затечено из отвореног писма вади ред чоколаде, на излизани астал и некако баш под нос налакћеног ћате пада комадић розе хартије следеће садржине: „Грицни ме… Воли те твоја Марина“. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк