Из протокола буеносајреског патолога
prepoznavanje | 01 Јануар, 2021 22:34
Из нових рукописа
Млађа плавокоса жена словенског порекла, мајка три девојчице и супруга талентованог адвоката, извесна Светлана Санта Круз, продавачица у књижари у једној од улица четврти Сан Николас, бацила се под воз на најстаријој аргентинској метро линији Plaza de Mayo-Plaza Miserere. Био је то седми несрећни случај исте врсте током текуће године, а обдукција која је процедурално обављена у Националном институту за патологију у Буенос Ајресу, потврдила је, као и у пређашњим аутопсијама, да је смрт наступила од последица физичке трауме без елемената претходног насиља и принуде. Дежурни патолог који је рутински обавио сецирање, попунивши уредно протокол на концу свог дела посла, не без чуђења и са одређеном зебњом, приложио је поступајућем полицијском инспектору, робустном металном силом неоштећену, добро очувану карту коју је несрећна жена купила на билетарници метроа свега петнаест минута пре смрти. Поред основних административних података, на истој је била исписана и предвиђена рута путовања. Обративши пажњу, луцидни иследник је безглаво појурио ка продајном месту и стигавши на одредиште, задихано, разјарено и врло грубо ставио лисице на руке непомичном продавцу. Овај се на суду правдао простодушно и искрено, признајући да је карте за прошлост продавао испод руке, али да је то чинио са великим милосрђем након вишедневних, очајничких инсистирања душевно сломљених путника које никако није могао да одбије, не знајући при томе, како да им помогне на други начин.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Повратак
prepoznavanje | 03 Децембар, 2020 21:02
Из нових рукописа
Човек који је кренуо путем безусловног и коначног повратка у завичај, оставио је сав иметак без остатка, титулу доктора наука коју је стекао у престоници и бројно потомство којем је даривао своје најлепше животне пределе, и понео са собом само једину чежњу целокупног личног постојанства. Угледали смо његову погурену прилику једног бистрог јулског праскозорја док се примицала водама Бистрице крај које смо данима већ сачекивали скелеџију са друге стране и преузимали извештаје о преосталима. Пробијао се тетураво кроз прозрачну љубичасту измаглицу која се разливала при тлу, претражујући џепове свог сакоа, а када нас је угледао, рекао нам је уморно „добро јутро“ и без икаквог чуђења, као да је управо на нас рачунао, замолио за упаљач. Дубоко увукавши дим цигарете коју је припалио, са копнећим сјајем у очима и некаквом суманутом решеношћу, упитао нас је без икакве уводне комуникације, да ли је на правом путу, а ми смо, потврдно климнувши главом, сасвим уверени у своју мисију одговорили да дубоко саучествујемо са његовом носталгијом, да одавно већ знамо како је свако путовање само дуги повратак у детињство, у далеке, поетизиране пределе сећања, али и, на жалост, да се од болних реминисценција не може кренути напред, у обећану будућност која, дабоме, најмање припада нама а свакако, нараштајима који пристижу и покољењима која још нису рођена. Неколико минута касније, укрцао се на скелу и нестао ка обали чије обрисе нисмо видели. Разуме се, тамо смо били официјелно, на тајном задатку службе државне безбедности, а реченица коју смо изговорили, представљала је верзију текста који смо саопштавали идеалистима.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк
Светлост
prepoznavanje | 07 Новембар, 2020 14:32
Из нових рукописа
Седмогодишња девојчица без родитељског старања, заљубљеник у Валентину Терешкову и небо, која се последњих година ужасно бојала мрака, и коју смо из вечери у вече успављивали држећи је нежно за дланове и шапућући благе, умирујуће речи, усредсредивши се по први пут помније на наше маленкости, једног сунчаног новембарског преподнева на оронулом сеоском мостићу, очајнички и неутешно ухваћене за руке, склопљењних, сузних очију и у најтишој молитви, упитала нас је збуњено и радознало, да ли се ми то плашимо светлости? Нисмо имали смелости да је растужимо одговором.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Неспоразум
prepoznavanje | 09 Септембар, 2020 10:53
Из нових рукописа
Дубоко психотична двадесетосмогодишња девојка, која нас је током повремених тренутака луцидности, очајнички забринуто и руминантно запиткивала хоће ли све бити у реду, на шта смо утешно давали потврдан одговор, не верујући ни сами у исти, признала нам је недавно, током краткотрајне ремисије, да се заправо, свих протеклих година, интересовала хоће ли све бити у реду – са нама? (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Шамар
prepoznavanje | 14 Август, 2020 11:50
Из нових рукописа
На прослави у реномираном крушевачком ресторану Конак, уприличеној поводом одласка у пензију једног од нас, драги и уважени колега из службе за третман, могло би се рећи, најсаосећајнији и најблажи међу нама, већ добрано натопљен малиганима Kaberne Sauvignon-а из ексклузивне Рубинове колекције Terra Lazarica, уверавао нас је да га још увек прогони један и једини, први и последњи шамар – који је у налету фрустрације својих простодушних стручњачких амбиција, односно, немоћи и беса, и надасве инструиран општим ауторитарним амбијентом и грубим моделом рада од стране оних које је затекао у установи као потпуни новајлија и аматер у послу – ударио једном неуротичном младићу, на почетку своје васпитачке каријере, половином деведесетих година двадесетог века. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Генетика
prepoznavanje | 24 Јул, 2020 20:20
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Љубавник
prepoznavanje | 12 Јул, 2020 20:13
Из нових рукописа
Радник Јавног комуналног предузећа, распоређен на пословима парцелатора гробних места, дуго и веома бираним речима се извињавао родитељима чију је кћер зверски усмртио две ноћи раније, у наступу еруптивне посесивности. Уверавајући ожалошћени пар да је свестан окрутности свог поступка, те да у њиховој агонији покајнички види и сопствено пострадање, настојао је да понуди сваку врсту накнаде, којом би могао иоле компензовати непреболни губитак. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Апотекар
prepoznavanje | 22 Јун, 2020 20:16
Из нових рукописа
Апотекар из нишке општине Палилула, који је захваљујући електронском читачу здравствених књижица имао прилику да стекне увид у податке о пребивалиштима својих клијента, достављао је на кућне адресе психијатријских пацијената стихове песме „Жудња за животом илити трагови ка сопствености“, осредњег и сасвим анонимног књижевника из расинског округа. Чинио је то доследно и педантно, тачно онолико пута колико би их у својој лекарни слагао да дотичног лека нема у Србији, а да они при томе нису знали ко је упорни пошиљалац. Три месеца касније истих лица више није било са друге стране шалтера, а недуго потом сретао их је раздрагане у трговинама, банкама, парковима… Свима би се благо наклонио и свакога упитао за здравље, а они су са радошћу саопштавали да се осећају збуњујуће стабилно, да преписану терапију нису ни лизнули, благодарећи помно, племенитом незнанцу који им је веру удахнуо упућујући их на поезију извесног пеника из Крушевца. Још осам месеци доцније, одузета му је лиценца за рад, а због несавесног обављања посла, надрилекарства и злоупотребе личних података својих муштерија изведен је пред судију Вишег суда и осуђен на вишегодишњу затворску казну. Поверљиви извори наводе да га затворска управа држи у строгој изолацији и третира јаким дозама психијатријске хемије. Исти извори још тврде да бројно особље казненог завода неуморно чита поезију.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Код златног књижевника
prepoznavanje | 30 Мај, 2020 15:59
Из нових рукописа
Након окончане промоције књиге једног новосадског песника локалног домета, по добром старом обичају, домаћин скупа, повео нас је на вечеру у ресторан по сопственом избору. Убрзо смо се обрели „Код златног књижевника“, пар километара узводно од Моста слободе, на десној обали Дунава. Љубазни конобари су се истог часа створили крај наших столова и ставили нам се на располагање. После неколико уводних пића, на ред је дошао избор оброка, али се исти сводио на одговор на једно необично питање које су нам посвећени послужитељи љупко постављали: „Који је Ваш омиљени писац“? „Чехов“, изговорио сам затечено у своје име, након што су се изјаснила остала четворица са стола који смо запосели. Сат времена доцније, љубитељ Булгакова је добио фламбираног Бегемота, добро опрљени комад мачије задње бути, заљубљеник у Толстоја је послужен грилованим Платномер татар бифтеком (по среди је коњски каре), комбинованим са путером и препеченим хлебом, Кундерином обожаватељу је сервиран Карењин у deul-gge сосу, а мојој маленкости, Каштанка, такође псећи одрезак, куван са камилицом, маслачком и различитим степским зачинима. Погледали смо се, не без чуђења, а затим сви истовремено, као хипнотисани и са запрепашћењем усмерили поглед ка суседном столу. Тамо је, наиме, са остатком књижевне дружине седео наш крушевачки брат по перу, фанатични поклоник Албера Камија.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк
Додај наслов
prepoznavanje | 17 Мај, 2020 16:57
Понекад помислим да не постојим
Магла покапа сутон…
…и празних очију
Обрушава се звон
Несаница
Који одавно не чујем
Кроз ноћ мемливу и дугу
Ноћ предугу
Раге вуку кочију
Господе
Можда сам и мртав
Али не желим у то да верујем
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Нулти случај
prepoznavanje | 06 Мај, 2020 16:57
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк
На салашу
prepoznavanje | 29 Април, 2018 08:46
Много зима доцније, држећи за руку неку другу жену, одшкринуо сам вратнице салаша Пољанских.
Испред мене се пружало дуго, уско, завејано двориште на чијем концу је шћућурено тиховао напуштени кућерак. Ветар је распусно чардашио њиме заводећи капке окана, а снег притискао гране усахлих бреза. Негде иза последњих плотова, сутон се самоуверено подизао над Тисом као пијани љубавник из бедара своје драгане…
Ништа није било исто, ни налик… Ни алеја под чијим крошњама сам некада говорио Ану Сњегину, ни шкрипа снега под ногама, којом сам враголасто заглушивао најнежније речи љубави, ни оно било које је пулсирало у линијама живота приљубљених дланова… Баш ништа. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (6). Трекбекови:(0). Пермалинк
Речи
prepoznavanje | 12 Август, 2017 21:28
-Нисам тражио ништа. То није много. – рекао сам просто, готово преплашено, палећи нервозно цигарету. Ветар је фијукао улицом Достојевског и мешао се са жагором босоноге циганске чељади, раздрагано расплинуте у позни априлски сутон. Однекуд је допирало њиштање ждребета, а са врха зграде под чијим тремом сам скривао лице од себе, од живота, од… њеног мука, титрала је у неправилним размацима реклама једне велике светске компаније.-Напротив! Напротив!!! То је премного, то је неподношљиво много… – узвратила је ватрено гризући уснице. У очима јој је блистао бес свих поражених срдашаца овога света, свих осујећених жудњи, свих обмана и самообмана које танана девојачка душа може утиснути у своје тајноване наде. Бес утескобљених груди, белих, невиних… – Тражио си све, проклетниче. Лукавче, ласкавче… Уздао си се у све оно што ниси изговорио и добио све што смо обоје прећутали. Пред тобом сам свукла своју коштану срж, онај језиви страх од новог и непознатог мушког ребра, низ заборав ми је склиснула туга коју сам понела на раменима још као бруцошкиња, остала ти је на знојавим слабинама моја једина исконска нагост. Онај трен у којем нисам више могла узмакнути од тебе, а још мање од себе, добио си, а то је више од мене, више од живота, све што сам имала… то је.Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Још понекад
prepoznavanje | 26 Јун, 2017 19:57
Још понекад пожелим да ти напишем песму.
Оне речи које сам најдубље оћутао и од чијег еха се у грудима исплело хладно чежњиште.
Речи трапаве и неспретне, какве би биле да сам их прошапутао у часу када сам замукао и какве неће бити све и да прозборим како никада нисам. Јер све што задоцни једном, довека касни…
Оне речи густе и борде, помало невине, помало смеле… речи горде, које нисам смео рећи једне вечери зимске, премало моје и превише модре, јер худом самољубљу свом не бих могао утећи ни за седам вечности будућих.
Да ти дошанем на којој станици сам сишао са пртљагом читавог човечанства и једном једином тугом, јер је живот морао даље сам, намрштен и тмуран, баш као она ноћ која је угасила онај сјај у оним очима, а затим проклијала тишином најдаље васељене. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
Футуризми
prepoznavanje | 14 Април, 2017 11:36
На слици: Информационе технологије; Фотографија: www.accountns.com
У једном тренутку у будућности, не тако далекој, и можда, на жалост, већ на врата куцајућој, када виртуални живот анулира стварни до тоталног отуђења, Извод из матичне књиге рођених, као нужан и довољан доказ ичијег живота, уступиће место живом бићу, па ће тако, своје физичко постојање бити потребно доказати доласком на зборно место (вероватно у некој пустињи у Невади, а свакако о личном трошку, при чему ће заузимање нумерисаног места на бесконачној бетонској писти бити крунски критеријум жудње за световним животом) где ће бити обављана прозивка присутних, док ће, сасвим супротно, Извод из књиге умрлих бити издаван (и упућиван централном информатичком погребном заводу, наравно електронски) престанком активности на профилима друштвених мрежа. Смрт неће констатовати нити лекар, нити формализовати општински евидентичар, већ централни информатички регистратор на основу утврђивања вероватних знакова престанка информатичког живота.
Наиме, на другој Скупштини космичког информатичког удружења, одржаној у Middle Space city-ју, у јануару 2006. године, установљена је Силиконска декларација о утврђивању смрти, и иста дефинише пет основних критеријума смрти: (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк
