ПРЕПОЗНАВАЊЕ

Из нових рукописа

Апотекар из нишке општине Палилула, који је захваљујући електронском читачу здравствених књижица имао прилику да стекне увид у податке о пребивалиштима својих клијента, достављао је на кућне адресе психијатријских пацијената стихове песме „Жудња за животом илити трагови ка сопствености“, осредњег и сасвим анонимног књижевника из расинског округа. Чинио је то доследно и педантно, тачно онолико пута колико би их у својој лекарни слагао да дотичног лека нема у Србији, а да они при томе нису знали ко је упорни пошиљалац. Три месеца касније истих лица више није било са друге стране шалтера, а недуго потом сретао их је раздрагане у трговинама, банкама, парковима… Свима би се благо наклонио и свакога упитао за здравље, а они су са радошћу саопштавали да се осећају збуњујуће стабилно, да преписану терапију нису ни лизнули, благодарећи помно, племенитом незнанцу који им је веру удахнуо упућујући их на поезију извесног пеника из Крушевца. Још осам месеци доцније, одузета му је лиценца за рад, а због несавесног обављања посла, надрилекарства и злоупотребе личних података својих муштерија изведен је пред судију Вишег суда и осуђен на вишегодишњу затворску казну. Поверљиви извори наводе да га затворска управа држи у строгој изолацији  и третира јаким дозама психијатријске хемије. Исти извори још тврде да бројно особље казненог завода неуморно чита поезију.