Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [47]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Бесмртна меланхолија пролазности илити скромни омаж феномену Миладин Шобић

prepoznavanje | 06 Јануар, 2022 20:16

Можда у овој сентименталној и архаичној антонимији (бесмртност спрам пролазности), семантички, наизглед сасвим парадоксалној, почива и одгонетка недокучивог феномена човека који је у истој непогрешиво и на време препознао варљиву игру непролазне међусобности наведених суштастава. И који је добровољно, зарад нас и у име нас, пристао да својом мелахоличном поетиком (дакле, речју) посредује између истих са једне, и између себе и остатка света, са друге стране.

Запитајмо се, на почетку, може ли ишта пролазно бити бесмртно? Ништа, наравно, осим њихове узајамности. И, управо она, комплементарност ових димензија времена, о којој смо склони да судимо опортунистички и у њој трагамо за оправдањима гледе властитих изопачености и конформизма, најмање једном у животу, својом неумољивошћу иште последње изјашњавање које ће нас коначно диференцирати: или ћемо је пригрлити са хедонистичком површношћу препуштајући се похотно удовољавању страстима и самољубљу, или ћемо се храбро постројити пред врлинама које од безличног обиља творе личност и аутентичну индивидуалност, ону посебност која нам се презентује као нарочита, непоновљива и подвижничка? Друге нема. Изаберемо ли прву цесту, са нама ће бити гомила, безмало читаво човечанство, клицаћемо стомаку, ноблесу и егоизму и вероваћемо да смо енигму живота разрешили лако и без по муке. Кренемо ли оном другом, врлетном стаз(иц)ом, корачаћемо сами (самцијати), аскетски поринути у тражење смисла живота до потпуног отуђења.

Елем, бескомпромисно одан лирском заносу, радикално и револуционарно веран стиховима које је филигрански брусио најинтимнијом искреношћу наивног (невиног, чистог и честитог) песника, никшићки бисер је поодавно, још сасвим млад, пошао уским и стрмовитим путељком (и ишчезао у шкољку најличније истине) да уситину и са најдубљом аутентичношћу живи сваку отпевану РЕЧ - властиту поезију. Пропланак се тек назирао на обзору...

И када је једне зоре, канда неочекивано и изненада обукао Џемпер за виноград, и из „празне“, болоспознајном поетиком иконописане меланхолије ефемерности, откорачао у најдубљу тишину, остављајући нас недомишљене у густој недоумици, добро је знао да мора тиховати тамо заувек. Једино тако, знао је такође, његова баштина могла је остати уметнички јеванђељска а његова маленкост безвремена у својој културолошкој и људској грандиозности. И да оно што за собом оставља агонично тавори у лакоћи постојања. Уосталом, и сам нам је, верујући разочарано да смо вредносно далеко од његових етичких критеријума, отпевао опомињуће (и категорично) „немој пут мене, боље остани гдје си“. Није ли?                                   

Не, нема у овој претенциозној тези никаквог надменог филозофског егоизма моје скрушене маленкости, нити каквог провиђајућег сензационализма, сасвим сам на коленима, непомичан и наклоњен до пода, са најдубљим страхопоштовањем опчињен уметничким хоризонтима голобрадог Миладина Шобића, Артура Рембоа југословенске музичке сцене (поређење са становишта уметничког талента али, надасве, са становишта краткотрајности активног стваралачког периода). У нареченом становишту је само заложена сва нада да ћемо усахнућем властитих жеља за његовим повратком спасити генија од наших плотских недораслости и сачувати га од свега оног, оличеног и у нама и нашој епохи (чији смо присни послушници), од чега је, пре четири деценије тихо – отишао.

Ако је својевремено, непреболни губитак сестре и био разлог привременог и природног склањања у изолацију, ако је тај оправдани магновни искорак од очију јавности и успевао да одржава хипотезу о мотивима ступања у трајну стваралачку апситиненцију, до потоњих дана, како о томе навелико спекулишу заинтригиране масе поклоника, од књижевних критичара и обожавалаца до новинара и песника (према непровереним подацима, Миладин Шобић је у Бечу радио на новим и рестилизацији песама зготовљеним за необјављени албум "Барутана љубави") - остаје отворено и големо питање да ли је том околношћу, и само њом, исцрпљен целокупни списак могућих мотива престанка са уметничком продукцијом и отпочињања са доследном, и поштовања и дивљења једнако достојном, деценијском уметношћу ћутања.

Лично, и сасвим попут других обожавалаца, нисам склон да кобни догађај (прерана смрт сестре) лишим своје разарајуће снаге, њених обесхрабрујућих, обесмишљујућих и деструктивних утицаја на Шобићеве животне одлуке и поимање стварности, њих је зацело било, оне су несумњиво оставиле вечни траг и допринеле формулисању животне филозофије.

Настојећи, међутим, да избегнем клопку мистификације, у коју се веома лако упада када се зарони у (наоко) збуњујућу биографију Миладина Шобића (разлога за то има прегршт, од наглог и „неочекиваног“ прекида каријере, до потпуног одсуства из медијског и јавног живота последњих 35 - 40 година), свестан при томе ризика да нећу умањити неизвесност, те да ћу, штавише, заројити нове полемике, храбрим се да објавим да је у феномену Миладин Шобић, свеприсутан латентни, вредносно-искуствени континуитет, који може осветлити разлоге неповратног повлачења са јавне сцене.

Суштнско клонуће снаге (фрагмент Шобићеве поетске формулације дијалога са властитом поезијом), које је сентиментални поета у својим стиховима слутио и најављивао са неупитном извесношћу (отуд и наводници изнад придева неочекиван у претходном делу текста), те неизбежно залажење у скровиту келију ненарушиве и свете тишине, могло је бити изазвано (и објашњено) једино разумевањем смисла трагичног догађаја у контексту општег дрхтања животних струна и са највиших разина - сводовских лествица. Изнад врхова пропланка...

Судбоносни ожиљак (смрт сестре), један само од мноштва којим нас живот подсећа на силовитост пролазности и разумевањем њене бесмртности твори симболичну арабеску узрастајућег пострадања (сваког појединца), уткан у плодну танкоћутност Шобићеве егзистенцијалне тескобе, представљао је пре него ишта друго, куражећи, смислени и крунски процват лепоте изнад кала земаљске привремнеости. Акутни бол (изазван сестриним одласком) је само тихо полегао у властито скровиште, употпунио мозаик очајања и уцелинио исконску жудњу елегичног бића, које је одавно већ „са тугом гледало за човеком“. Он је (бол) био недостајућа и последња пузла коју је рука судбине спустила у наталожену младалачку огорченост охолошћу људских амбиција и јетко разочарање мизерношћу цивилизацијске помирљивости са властитим слабостима.

На нашу овоземаљску жалост "изгубили" смо у креативном смислу најкомплексијег поп песника и генијалног мајстора музике и остали ускраћени за мноштво децентних и узвишених ужитака које нам је још могао приуштити својим поетским даром, али, на нашу бесконачну радост (и понос), у сивом и туробном свету који нас је пригушио сопственом хедонистичком привременошћу, добили смо критеријум принципијелне доследности и (сачуваног) Човека, достојног вечности. Зашто?

И само зато што је Миладин пре (и можда једини) од нас схватио да живот наших маленкости и наш заједно, живот речју зачет, који је он лично оплемењивао речима дариваним остатку света, има смисла једино - када иза својих речи станемо. Управо како је сам и учинио. А, када ће се то догодити, зна само Господ!

Срећан рођендан, господине Шобићу!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Прича „Скопски случај“, уврштена у антологију савремених кратких књижевних форми

prepoznavanje | 11 Децембар, 2021 10:22

 

На међународном конкурсу Института за науку, алтернативу, културу и уметност – ИНАКУ из Скопља, Фондације за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија презент“ и издавачке куће ФЕНИКС, прича „Скопски случај“ уврштана је у Антологију савремених кратких књижевних форми. Иста је објављена у збирци прича НУЛТИ СЛУЧАЈ. 

***

Пацијент Б.Т. (име познато аутору текста) Универзитетске клинике за психијатрију у Скопљу, који је десет година раније одузео живот супрузи обесивши је змијом на грани јабуковог дрвета, испод прозора спаваће собе, распорио је себи грудни кош ножем којим је до јуче љуштио наранџе и последњим атомима снаге, заривајући шаку између суседних ребара, издахнуо, наочиглед већег броја собних цимера. Професор, доктор З.С. одговорни лекар, тј. водитељ случаја, рекао нам је током вечере у ресторану Скопски мерак, да је покојник до последњег дана опсесивно пребројавао властита ребра, те да је последњих месеци, у часовима најдубљег помрачења ума, запрепашћено тврдио да му и након једне деценије недостаје једно ребро, за које се заклињао, да би коначно морало бити ту.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Писмо Хермана Хесеа

prepoznavanje | 15 Октобар, 2021 17:15

Из нових рукописа

Извесни Н.С., умировљени болничар негдањег лечилишта за душевно оболеле у Горњој Топоници код Ниша, сведочио нам је пред властиту смрт, крајем осамдесетих година прошлог века, да је небројено пута тражио пријем код Ђорђа Карађорђевића, тада већ абдицираног престолонаследника, али да исти никада није одобрен. Последњи пут је то учинио у јуну 1972., четири месеца пред принчеву смрт, када је очајнички и безуспешно куцао на врата виле на Дедињу у којој је овај живео са супругом.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Артиста

prepoznavanje | 02 Август, 2021 14:07

Из нових рукописа

Ходач на жици у канадском циркусу Cirque du Soleil, застао је неочекивано на половини трасе, вешто сео на затегнуту сајлу по којој се до тог часа самоуверено кретао, и одбио да настави извођење своје тачке. Упркос инсистирању управника и молбама осталих чланова трупе, дотични виртоуз је категорички негирао могућност да то учини. Представа је настављена на нижим нивоима арене, а по њеном окончању, на општу затеченост гледалишта и управе циркуса, особени акробата је загрмео са висина уверавајући ватрено да му се живот међу светином одавно згадио, да је исти више од глумишта, да већ неко време презире театар, и да заправо, никада неће сићи међу живе. 


Две седмице касније, на жици више није било слободних места.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (1). Трекбекови:(0). Пермалинк

Васпитач

prepoznavanje | 04 Јун, 2021 22:37

Колегу чија нас је опсесивна посвећеност послу иритирала до увредљивости, неумитно нам својом преданошћу узнемиравајући савест и подсећајући на властиту површност и немар, испратили смо у пензију са недоличним олакшањем. Дечица којом се током радног века бавио са богоугодном пажњом и љубављу достојном дивљења, остала су без заштитника, а колектив без кротког тиранина.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Судија, вештак и психоанализа

prepoznavanje | 16 Април, 2021 20:10

Вишегодишња психијатријска пацијенткиња од својих 26 лета, која је из дана у дан претила родитељима самоубиством, и због чега је у неколико наврата била хоспитализована у београдским клиникама, извршила је свој болесни наум једног сунчаног априлског јутра, у породичној кући у којој је рођена, користећи нож као оруђе извршења кобног чина.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Како сам КОВИДирао и шта је после тога било

prepoznavanje | 12 Март, 2021 21:34

 

Добро смо се држали безмало читаву годину, одолевали филигрански ударима непријатеља већ на дворишној међи и прву линију фронта разумно држали у својим рукама, тачније речено, главама, одговорно спроводећи све препоруке тзв. струке. Већ смо без маски почели да се плашимо чудноватости властитих лица, па смо за сваки случај на брњице навлачили и по две, а за бесконачну дезинфекцију руку, алкохол одвајали од уста (да не чују преци! У реду, и потомци). Не, не исцрпљени и клонули, већ напротив, са суманутим надахнућем, верујући да господаримо ситуацијом, пркосили смо невидљивом творчеству које се, гле безочности, са једне далеке пијаце запутило да нас понизи на родном огњишту. Па још, српском.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Електричар из Алабаме

prepoznavanje | 09 Фебруар, 2021 21:20


Из нових рукописа

Благочестиви католик из Монтгомерија у америчкој држави Алабама, извесни Р. В., смерни и богољубиви електричар у локалној основној школи који је живот подредио Господу и сваки труд срца свога сматрао безусловном покором Богу, а државну хијерархију овоземаљском светом сликом воље Свевишњег, помирљиво је примио, на себе усмерену сумњу гневне јавности, за смрт четворо ученика од удара струје сред учионице образовне установе у којој је радио. У накнадно подигнутој оптужници целомудрено је тражио недокучиву Творчеву промисао, сасвим прихватајући своју грешност већ пуким постојанством недостојним Спаситеља. Упркос бројним примедбама разумних родитеља, укључујући и оних преминуле деце, чија сведочења и разборита (контра)аргументација о одсуству било какве електричареве одговорности за дечији несташлук, који је њихове душице подигао на небеса, нису уродила плпдом, Р. В. је вољом надлежног судије невино осуђен на смртну казну. Одлуку је примио трпељиво, незлобно и богобојажљиво, слутећи у њој далеку и још му непрепознатљиву, али, веровао је непоколебљиво, сасвим извесну правду, а потоње протесте истинољубивих грађана, окупљене подно зидина затвора у којем је чекао извршење пресуде, пратио је милосрдно и молитвено. Две године доцније, смештен је у електричну столицу, а пошто су му руке, груди, бутине и подколенице везане каишевима и на свеже обријану главу спуштен водом натопљени сунђер, те иста покривена металним шлемом, приступило се егзекуцији. Лекар који је након спроведене процедуре дошао до погубљеника, како би утврдио смрт, био је шокиран призором, Р. В. је био жив и нетакнут, спокој је исијавао са његовог лица а из очију је блистала надчовечна благост. Столици је потом збуњено пришао техничар који је руковао постављањем смртоносног инструментарија и пуштањем електричних удара и упитно се нагнувши над жртвом тражио одгонетку за проблем. Не налазећи никакав разлог, спустио је усне на електричарево ухо и прозборио: „Колега, не знам о чему се ради, можете ли ми помоћи, тако вам Бога“. „Електрода у шлему не добија струју“, усрдно је прошапутао Р.В..

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Из протокола буеносајреског патолога

prepoznavanje | 01 Јануар, 2021 22:34

Из нових рукописа

Млађа плавокоса жена словенског порекла, мајка три девојчице и супруга талентованог адвоката, извесна Светлана Санта Круз, продавачица у књижари у једној од улица четврти Сан Николас, бацила се под воз на најстаријој аргентинској метро линији Plaza de Mayo-Plaza Miserere. Био је то седми несрећни случај исте врсте током текуће године, а обдукција која је процедурално обављена у Националном институту за патологију у Буенос Ајресу, потврдила је, као и у пређашњим аутопсијама, да је смрт наступила од последица физичке трауме без елемената претходног насиља и принуде. Дежурни патолог који је рутински обавио сецирање, попунивши уредно протокол на концу свог дела посла, не без чуђења и са одређеном зебњом, приложио је поступајућем полицијском инспектору, робустном металном силом неоштећену, добро очувану карту коју је несрећна жена купила на билетарници метроа свега петнаест минута пре смрти. Поред основних административних података, на истој је била исписана и предвиђена рута путовања. Обративши пажњу, луцидни иследник је безглаво појурио ка продајном месту и стигавши на одредиште, задихано, разјарено и врло грубо ставио лисице на руке непомичном продавцу. Овај се на суду правдао простодушно и искрено, признајући да је карте за прошлост продавао испод руке, али да је то чинио са великим милосрђем након вишедневних, очајничких инсистирања душевно сломљених путника које никако није могао да одбије, не знајући при томе, како да им помогне на други начин.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Повратак

prepoznavanje | 03 Децембар, 2020 21:02


Из нових рукописа

Човек који је кренуо путем безусловног и коначног повратка у завичај, оставио је сав иметак без остатка, титулу доктора наука коју је стекао у престоници и бројно потомство којем је даривао своје најлепше животне пределе, и понео са собом само једину чежњу целокупног личног постојанства. Угледали смо његову погурену прилику једног бистрог јулског праскозорја док се примицала водама Бистрице крај које смо данима већ сачекивали скелеџију са друге стране и преузимали извештаје о преосталима. Пробијао се тетураво кроз прозрачну љубичасту измаглицу која се разливала при тлу, претражујући џепове свог сакоа, а када нас је угледао, рекао нам је уморно „добро јутро“ и без икаквог чуђења, као да је управо на нас рачунао, замолио за упаљач. Дубоко увукавши дим цигарете коју је припалио, са копнећим сјајем у очима и некаквом суманутом решеношћу, упитао нас је без икакве уводне комуникације, да ли је на правом путу, а ми смо, потврдно климнувши главом, сасвим уверени у своју мисију одговорили да дубоко саучествујемо са његовом носталгијом, да одавно већ знамо како је свако путовање само дуги повратак у детињство, у далеке, поетизиране пределе сећања, али и, на жалост, да се од болних реминисценција не може кренути напред, у обећану будућност која, дабоме, најмање припада нама а свакако, нараштајима који пристижу и покољењима која још нису рођена. Неколико минута касније, укрцао се на скелу и нестао ка обали чије обрисе нисмо видели. Разуме се, тамо смо били официјелно, на тајном задатку службе државне безбедности, а реченица коју смо изговорили, представљала је верзију текста који смо саопштавали идеалистима.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Светлост

prepoznavanje | 07 Новембар, 2020 14:32


Из нових рукописа

Седмогодишња девојчица без родитељског старања, заљубљеник у Валентину Терешкову и небо, која се последњих година ужасно бојала мрака, и коју смо из вечери у вече успављивали држећи је нежно за дланове и шапућући благе, умирујуће речи, усредсредивши се по први пут помније на наше маленкости, једног сунчаног новембарског преподнева на оронулом сеоском мостићу, очајнички и неутешно ухваћене за руке, склопљењних, сузних очију и у најтишој молитви, упитала нас је збуњено и радознало, да ли се ми то плашимо светлости? Нисмо имали смелости да је растужимо одговором.

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Неспоразум

prepoznavanje | 09 Септембар, 2020 10:53


Из нових рукописа

Дубоко психотична двадесетосмогодишња девојка, која нас је током повремених тренутака луцидности, очајнички забринуто и руминантно запиткивала хоће ли све бити у реду, на шта смо утешно давали потврдан одговор, не верујући ни сами у исти, признала нам је недавно, током краткотрајне ремисије, да се заправо, свих протеклих година, интересовала хоће ли све бити у реду – са нама? (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Шамар

prepoznavanje | 14 Август, 2020 11:50


Из нових рукописа

На прослави у реномираном крушевачком ресторану Конак, уприличеној поводом одласка у пензију једног од нас, драги и уважени колега из службе за третман, могло би се рећи, најсаосећајнији и најблажи међу нама, већ добрано натопљен малиганима Kaberne Sauvignon-а из ексклузивне Рубинове колекције Terra Lazarica, уверавао нас је да га још увек прогони један и једини, први и последњи шамар – који је у налету фрустрације својих простодушних стручњачких амбиција, односно, немоћи и беса, и надасве инструиран општим ауторитарним амбијентом и грубим моделом рада од стране оних које је затекао у установи као потпуни новајлија и аматер у послу – ударио једном неуротичном младићу, на почетку своје васпитачке каријере, половином деведесетих година двадесетог века.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Генетика

prepoznavanje | 24 Јул, 2020 20:20


Из нових рукописа
Једног позног фебруарског јутра, по хитном поступку, такорећи, спровели су нам из једног подаљег дома за васпитање деце и омладине, неколицину несмајника. Најмлађег међу њима, допратиле су веома рђаве карактеристике, и заправо, мало ко, без иоле значајнијег радног искуства, би спремно поверовао да је био склон најобеснијим поступцима и вршењу бруталних кривичних дела. Да парадокс буде већи а збуњеност надреална, потрудила се и природа. Дечак је, наиме, био висок свега један метар и четрдесет и нешто сантиметра и тежак, тек тридесет и који килограм. Ни мањег створа, ни већег злотвора, прокоментарисао је неодмерено неко од присутних.  (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк

Љубавник

prepoznavanje | 12 Јул, 2020 20:13


Из нових рукописа

Радник Јавног комуналног предузећа, распоређен на пословима парцелатора гробних места, дуго и веома бираним речима се извињавао родитељима чију је кћер зверски усмртио две ноћи раније, у наступу еруптивне посесивности. Уверавајући ожалошћени пар да је свестан окрутности свог поступка, те да у њиховој агонији покајнички види и сопствено пострадање, настојао је да понуди сваку врсту накнаде, којом би могао иоле компензовати непреболни губитак. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк