На салашу
prepoznavanje | 29 Април, 2018 08:46
Много зима доцније, држећи за руку неку другу жену, одшкринуо сам вратнице салаша Пољанских.
Испред мене се пружало дуго, уско, завејано двориште на чијем концу је шћућурено тиховао напуштени кућерак. Ветар је распусно чардашио њиме заводећи капке окана, а снег притискао гране усахлих бреза. Негде иза последњих плотова, сутон се самоуверено подизао над Тисом као пијани љубавник из бедара своје драгане…
Ништа није било исто, ни налик… Ни алеја под чијим крошњама сам некада говорио Ану Сњегину, ни шкрипа снега под ногама, којом сам враголасто заглушивао најнежније речи љубави, ни оно било које је пулсирало у линијама живота приљубљених дланова… Баш ништа.
…Пртећи уморно стазу ка вратима тог дома, дисао сам кратко, беживотно… филозофски миран над сазнањем колико ћу лажи хладнокрвно изговорити у магновењима која следе и самртно спокојан сред утехе да живот не би био достојан нити једне ватре више када бисмо знали када ваља одустати. Од те рутине се стресох, а телом ми проструја оштар грч. Рефлексно је стегох за руку на мах.
…Звезде су се палиле над равницом, месец је безобразно и покровитељски намигивао иза шума са супротне обале и ЊОЈ се призор учини чаробним, сасвим чаробним и романтичним, а невољни ропац мог тела нарочитим…
…Желим те, чуо сам однекуд.
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (6).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. pricalica | 04/29,2018 at 16:40
https://www.youtube.com/watch?v=PVOU_MtNoL0
Да ли може овај превод да помогне:
https://lyricstranslate.com/sr/%D0%BE%D0%B9-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%83-o-cherry-orchard.html
Срдачан поздрав, Станимире!
2. prepoznavanje | 04/29,2018 at 17:44
ПРИЧАЛИЦА
...Слаба утеха, Ј.
Лирски субјект је изгубио осећај за доба, за друге, за себе. Пораз је преголем.
Поздрављам Те срдачано!
3. pricalica | 04/29,2018 at 18:07
У међувремену:
Ох, у вишњином лугу
Где славуј цвркуће
Ја молих га да ме води кући
Али ме он није пуштао.
Мили мој, молим те,
Зора руди, пусти ме!
Моја мајка ће се пробудити
И питати ме где сам била
А ти, мила, одговори
Како је дивна ноћ
Пролеће је дошло и донело лепоту
И у тој лепоти све се радује.
Кћери моја, није реч о томе
Где си била целе ноћи:
Зашто ти је коса распуштена
А у очима ти трепере сузе?
Коса ми је распуштена
Другар ју је размрсио
А очи сузе лију
Јер сам се с милим растала.
Мати мила, дошао је час
Ја сам весела, млада,
Желим да живим, да волим
Мајко, не грди ћерку своју.
(мој слободни превод песме са украјинског)
И иначе ми је стојала ту у крају и чекала на превод, па ето...
Надам се да ће пријати.
4. prepoznavanje | 04/29,2018 at 18:24
ПРИЧАЛИЦА
Песму знам већ неколико година, и повремено је слушам, Мислим чак да сам је линковао на неки од својих постова на ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС...
Носи словенску меланхолију у мелодији, а лирски субјект у овој минијатури-причи, некако ми је сасвим, сасвим такав.
Хвала Ти на посети, на посвећености и труду.
ПС. Анкете заборави. Једина анкета јесте монолог са властитом савешћу и дијалог са националном историјом.
Поздрављам Те срдачно, Ј.!
5. pricalica | 04/29,2018 at 18:51
Слажем се. И да препознамо епоху. Како рече Србин из Улциња, који ради као угоститељ: Ја никад нисам својим страним муштеријама постављао лондонску, већ домаћу трпезу. Да јесам, не би ме поштовали, а овако јесу. То само треба сви да научимо и ето доброг пута за нова поколења.
Свако добро.
6. Rečeno i prećutano | 05/02,2018 at 12:04
Ко ste vi?