О носталгији
prepoznavanje | 27 Децембар, 2015 19:43
Не сутони никада над муком. Завејаће те баш онај лист који си одустао да подигнеш са плочника и ставиш међу корице Малог Принца.
***
Неке стазе лишће не прекрије заувек. Оне настављају да шуморе несаницама као крошње високих јабланова. Штета, од њих никада неће постати успомена.
***
Жудњом очајника не хрли кроз лишће. Јер… обрех се за трагом и пристигох и на врата закуцах, али…
…дома ниодкуда. Од тада болом одјекујем.
***
Олистао растанцима, шапнућу само Збогом.
И ти ћеш рећи Не окрећи се Сине.
И ја ћу рећи не дугујем ништа, Оче. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк
Извини
prepoznavanje | 21 Децембар, 2015 20:10
Ако сам одшкринуо окна Твоје келије, опрости. Не залазим у туђе тишине, оне залазе у мене. Зато ћутим само, а када проговорим, о горчинама зборим. Очигледно, сасвим неспретно…
Ако сам се наднео над Твојим небом, опрости. Не насељавам собом туђу земљу, она насељава мене. Зато шћућурен тихујем на сопственом острву и ма где закорачио обрем се у беспуће и одјек. И залутам.
Ако сам у Твоју леју загазио, опрости. Не обделавам туђи врт, он обделава мене. Зато процветам и пелином и божуром а када пркосом замиришем издахнем већ наредног трена. Сведок си.
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк
О кобним импликацијама некритичког усвајања туђих васпитно-образовних модела и стандарда
prepoznavanje | 14 Децембар, 2015 21:48
Уместо увода: Писати о деци, њиховом развоју и васпитању, надахњујуће је онолико, колико је деликатно и ризично. Читаоци су склони да написане речи испитују и мере са филигранском критичком нијансираношћу, а судове да доносе као тешке пресуде. Зато имам потребу и обавезу да пре самог текста нагласим једну чињеницу: Родитељ сам и запослен у установи која се непосредно бави психосоцијалним проблемима деце и омладине. Познати су ми сви изазови и искушења у раду са младима, посебно они њихови аспекти који су проистекли из некритичког преузимања трендова и модела западноцентричне васпитно-корективне парадигме. И управо мотивисан околношћу неселективног, помодног увођења туђих доктрина као неупитних и неприкосновених у осетљиву област васпитања, образовања и права деце, позивам читаоце да садржај текста који следи, разумеју као израз љубави и бриге за децу, упркос, у тексту присутним, критичким тоновима на рачун деце. Ти тонови, наиме, нису изворно упућени њиховој природности и спонтанитету, још мање импликацијама таквог понашања, већ су нуспродукт обраћања имагинарном систему који толерише и поткрепљује вредносне девијације и немоћном друштву које нема снаге да се супротстави општем таласу прихватања иностандарда. Овај текст, дакле, није осуда деце (сачувај боже), већ аларм одраслима. Другим речима, молим читаоце да садржај написаног разумеју као апел за заштиту деце од наметнутих образаца васпитања, од којих нико нема користи, а свако трпи штету, почев од родитеља, наставника и друштва, до саме деце. (Даље)
Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (4). Трекбекови:(0). Пермалинк
Скица за тишину
prepoznavanje | 12 Децембар, 2015 16:09
Не долазим често на ово место. Само онда, углавном, када се враг поигра оним што је од мене остало. Врата одшкринута векују, окна отворена столете и ноћ њише завесе. У празној соби неколико хладних година и један непомични мук. Већ по навици, потражим петролејку под којом одавно спаваш, тек да проверим јесу ли на јастуку све оне жмурке које сам пребројао у нискама несаница и онај траг игара без граница, нацртан урликом. Много ме је пута завео, признајем. Спокојан у болу, гасим пламен, излазим на веранду и палим цигарету. И питам се шта се заиста десило и зашто ми ветар свежином походи груди? (Даље)Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (11). Трекбекови:(0). Пермалинк
Случај из психотерапијске праксе
prepoznavanje | 07 Децембар, 2015 22:52
Ушавши у ординацију она му се нагло обисну око врата, загрли га грчевито и усплахирено зајеца: Зашто ми то радите? Зашто? Шта сам Вам скривила да ме … мучите? О, да, мучите ме стрпљиво и упорно и ја тако силно патим, а ви ни не хајете. Зашто, одговорите, због чега…? Та мени се чини да уживате посматрајући моју бол и одвећ ми је јасно – Ви сте садиста. Од оних перфидних, ћутљивих и хладних. Наслађујете се туђом патњом, тј. мојом, и могу претпоставити како на мене гледате и каквом ме држите. Тек један мали мизерни створ, ето шта сам ја у вашим очима, а знате, сасвим добро знате да ме не смете остављати тако дуго самом и да ме морате примати често, веома често, заправо. А, видите, ми смо се срели тек пет пута, а потребно је најмање петнаест пута, читала сам о томе на интернету. Ма шта ја Вама то причам кад Ви то боље од мене знате. Уместо да ми поклањате неопходну пажњу и помажете, да ме избављате и водите напред, вама је стало да ме мучите, да ми не дате мира ни дању ни ноћу, а знате како сам нестрпљива да Вас видим, да ми је неопходан свакодневни сусрет са Вама и да даље више не могу никако без Вас… (Даље)Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (6). Трекбекови:(0). Пермалинк
