Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [34]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Скица за тишину

prepoznavanje | 12 Децембар, 2015 16:09

 
 Не долазим често на ово место. Само онда, углавном, када се враг поигра оним што је од мене остало. Врата одшкринута векују, окна отворена столете и ноћ њише завесе. У празној соби неколико хладних година и један непомични мук. Већ по навици, потражим петролејку под којом одавно спаваш, тек да проверим јесу ли на јастуку све оне жмурке које сам пребројао у нискама несаница и онај траг игара без граница, нацртан урликом. Много ме је пута завео, признајем. Спокојан у болу, гасим пламен, излазим на веранду и палим цигарету. И питам се шта се заиста десило и зашто ми ветар свежином походи груди?

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (11). Трекбекови:(0). Пермалинк
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. Aneta  |  12/12,2015 at 16:24

    Možda biste saznali da niste ugasili onaj plamen i pristali ostati spokojni u bolu?
    Samo razmišljam. :))
    Divan tekst.

  2. 2. Nikoleta  |  12/12,2015 at 16:27

    Sjajno napisana skica za tišinu. :)

  3. 3. prepoznavanje  |  12/12,2015 at 17:54

    @ Aneta

    Можда...
    Ко зна...
    Хвала на посети Анета.
    Срдачан поздрав!

  4. 4. prepoznavanje  |  12/12,2015 at 17:55

    @ Nikoleta

    Хвала Николета.
    Добро дошли сте.
    Срдачан поздрав!

  5. 5. pricalica  |  12/12,2015 at 18:39

    У једном исечку могу се препознати узроци различитих врста "спокоја у болу". И размишљање је већ заинтригирано.
    Поздрав, Станимире.

  6. 6. prepoznavanje  |  12/12,2015 at 18:57

    @ Пеичалица

    Свако има свој спокој у ЈЕДИНОМ болу.
    Ако има...
    Поздрав Јелена!!!

  7. 7. pricalica  |  12/12,2015 at 19:40

    Или, што је неко рекао: Свако својој бољетици тепа.
    Али управо ово "Ако има..." указује на парадокс фразе "спокоја у болу" и тера на размишљање, док у самом тексту могу да се препознају разне врсте разбољености од љубави, јер ми овде у странствовању управо смо од тога разбољени - недостатка љубави. А премда је Љубав једна и недељива, она је такође "неограничена у облицима и пребогата у радосним изразима."
    Док неко чита и мисли на бившу драгу, други се опет присећа детињства, мајке... И свежина ветра прија, јер ублажује грозницу.

  8. 8. prepoznavanje  |  12/12,2015 at 20:41

    @ Причалица
    ...Не мислим да је парадоксална фраза "спокој у болу".
    Верујем да је у болу сведена јадубља чистота истине и да у њој обилује мир. Као у свакој истини, уосталом.
    Отуд, и бол може бити један само, јер истина не може бити више, до једне.
    Поздрав Јелена!!!

  9. 9. pricalica  |  12/12,2015 at 21:02

    Ја се са тиме слажем, ако нам је пример распети Христос. Али овде сам почетак доводи у сумњу. Да ли је реч о болу овога или онога света? Као што има разлике између љубави земаљске и небеске, тако и између ова два бола.
    О томе размишљам не само сада...
    И сметам.

  10. 10. prepoznavanje  |  12/12,2015 at 21:19

    @ Причалица

    ...Не сметате. Тј. ако сам добро схватио. Напротив.
    Иначе, верујем, само патња и бол воде најдубљем разумевању смисла постојања, а то је богоугодан живот, испуњен врлином и племенитиошћу.
    И како је узвишено без таквог искуства бити милосрдан.
    И није ли то највећи човеков подвиг?
    Верујем да се земаљско и небеско у тој тачки састају и творе бесконачност.
    Поздрав Јелена!

  11. 11. pricalica  |  12/12,2015 at 22:32

    И са тиме се слажем. А кад рекох "сметам", мислила сам да је тема изузетно занимљива за разговарање и дубинско промишљање, због чега се одважих сметати.
    Да, ми јесмо овде у долини плача. Међутим, овде се присећам два примера: Црногорске Спартанке и једне духовне поуке. Први пример се налази овде:
    http://bozodjuranovic.blogspot.rs/2012/03/blog-post_2212.html
    А духовна поука овако збори отприлике: Једном монаху јавише о смрти његовог оца, а он им на то узвраћа: Не лажите! Мој Отац је бесмртан.
    Неке успомене су, дакле, лековите, друге пак воде човека у очај. То је та разлика у боловима овог и не од овог света.
    Апостол би рекао: Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? А Свети Силуан опет: Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражи.
    Јер ако немамо Бога, тада је све бесмисао. Са њим, као праведни Јов, ми не губимо ништа. И да завршим, будући да си ме овим поново вратио једном дивном предавању на тему Праведног Јова, то користим прилику да је и овде препоручим.
    http://www.slovoljubve.com/emisije/svet-biblije-mudrosna-knjizevnost-8-deo
    Срдачан поздрав, Станимире, и хвала на (с)трпљењу.

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме