Скица за тишину
prepoznavanje | 12 Децембар, 2015 16:09
Не долазим често на ово место. Само онда,
углавном, када се враг поигра оним што је од мене остало. Врата одшкринута
векују, окна отворена столете и ноћ њише завесе. У празној соби неколико
хладних година и један непомични мук. Већ по навици, потражим петролејку под
којом одавно спаваш, тек да проверим јесу ли на јастуку све оне жмурке које сам
пребројао у нискама несаница и онај траг игара без граница, нацртан урликом.
Много ме је пута завео, признајем. Спокојан у болу, гасим пламен, излазим на
веранду и палим цигарету. И питам се шта се заиста десило и зашто ми ветар
свежином походи груди?
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (11).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. Aneta | 12/12,2015 at 16:24
Možda biste saznali da niste ugasili onaj plamen i pristali ostati spokojni u bolu?
Samo razmišljam. :))
Divan tekst.
2. Nikoleta | 12/12,2015 at 16:27
Sjajno napisana skica za tišinu. :)
3. prepoznavanje | 12/12,2015 at 17:54
@ Aneta
Можда...
Ко зна...
Хвала на посети Анета.
Срдачан поздрав!
4. prepoznavanje | 12/12,2015 at 17:55
@ Nikoleta
Хвала Николета.
Добро дошли сте.
Срдачан поздрав!
5. pricalica | 12/12,2015 at 18:39
У једном исечку могу се препознати узроци различитих врста "спокоја у болу". И размишљање је већ заинтригирано.
Поздрав, Станимире.
6. prepoznavanje | 12/12,2015 at 18:57
@ Пеичалица
Свако има свој спокој у ЈЕДИНОМ болу.
Ако има...
Поздрав Јелена!!!
7. pricalica | 12/12,2015 at 19:40
Или, што је неко рекао: Свако својој бољетици тепа.
Али управо ово "Ако има..." указује на парадокс фразе "спокоја у болу" и тера на размишљање, док у самом тексту могу да се препознају разне врсте разбољености од љубави, јер ми овде у странствовању управо смо од тога разбољени - недостатка љубави. А премда је Љубав једна и недељива, она је такође "неограничена у облицима и пребогата у радосним изразима."
Док неко чита и мисли на бившу драгу, други се опет присећа детињства, мајке... И свежина ветра прија, јер ублажује грозницу.
8. prepoznavanje | 12/12,2015 at 20:41
@ Причалица
...Не мислим да је парадоксална фраза "спокој у болу".
Верујем да је у болу сведена јадубља чистота истине и да у њој обилује мир. Као у свакој истини, уосталом.
Отуд, и бол може бити један само, јер истина не може бити више, до једне.
Поздрав Јелена!!!
9. pricalica | 12/12,2015 at 21:02
Ја се са тиме слажем, ако нам је пример распети Христос. Али овде сам почетак доводи у сумњу. Да ли је реч о болу овога или онога света? Као што има разлике између љубави земаљске и небеске, тако и између ова два бола.
О томе размишљам не само сада...
И сметам.
10. prepoznavanje | 12/12,2015 at 21:19
@ Причалица
...Не сметате. Тј. ако сам добро схватио. Напротив.
Иначе, верујем, само патња и бол воде најдубљем разумевању смисла постојања, а то је богоугодан живот, испуњен врлином и племенитиошћу.
И како је узвишено без таквог искуства бити милосрдан.
И није ли то највећи човеков подвиг?
Верујем да се земаљско и небеско у тој тачки састају и творе бесконачност.
Поздрав Јелена!
11. pricalica | 12/12,2015 at 22:32
И са тиме се слажем. А кад рекох "сметам", мислила сам да је тема изузетно занимљива за разговарање и дубинско промишљање, због чега се одважих сметати.
Да, ми јесмо овде у долини плача. Међутим, овде се присећам два примера: Црногорске Спартанке и једне духовне поуке. Први пример се налази овде:
http://bozodjuranovic.blogspot.rs/2012/03/blog-post_2212.html
А духовна поука овако збори отприлике: Једном монаху јавише о смрти његовог оца, а он им на то узвраћа: Не лажите! Мој Отац је бесмртан.
Неке успомене су, дакле, лековите, друге пак воде човека у очај. То је та разлика у боловима овог и не од овог света.
Апостол би рекао: Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? А Свети Силуан опет: Тугује душа моја за Господом и са сузама Га тражи.
Јер ако немамо Бога, тада је све бесмисао. Са њим, као праведни Јов, ми не губимо ништа. И да завршим, будући да си ме овим поново вратио једном дивном предавању на тему Праведног Јова, то користим прилику да је и овде препоручим.
http://www.slovoljubve.com/emisije/svet-biblije-mudrosna-knjizevnost-8-deo
Срдачан поздрав, Станимире, и хвала на (с)трпљењу.