Извини
prepoznavanje | 21 Децембар, 2015 20:10
Ако сам одшкринуо окна Твоје келије, опрости. Не залазим у туђе тишине, оне залазе у мене. Зато ћутим само, а када проговорим, о горчинама зборим. Очигледно, сасвим неспретно…
Ако сам се наднео над Твојим небом, опрости. Не насељавам собом туђу земљу, она насељава мене. Зато шћућурен тихујем на сопственом острву и ма где закорачио обрем се у беспуће и одјек. И залутам.
Ако сам у Твоју леју загазио, опрости. Не обделавам туђи врт, он обделава мене. Зато процветам и пелином и божуром а када пркосом замиришем издахнем већ наредног трена. Сведок си.
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (2).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. Aneta | 12/22,2015 at 10:09
Naši svetovi su povezani,prožimaju se i deluju uzajamno i teško je ili nemoguće utvrditi granicu na kojoj prestajemo mi a počinju drugi.
Uzajamnost je nit, poveznica, koja nas izvodi iz lavirinta osamljenosti i otuđenosti.
To je nešto izvan naših moći, pa sam zato mislila da se ne treba izvinjavati ...
2. prepoznavanje | 12/22,2015 at 16:30
*** Анета
Да, наши светови су димензије које се преплићу и пониру једни у друге.
Понекад, међутим, неопрезно примицање спусти велику и тамну сенку на нечији животни простор и узнемири спокојног домаћина.
Упркос најплеменитијим намерама.
Срдачан поздрав!