О носталгији
prepoznavanje | 27 Децембар, 2015 19:43 
Не сутони никада над муком. Завејаће те баш онај лист који си одустао да подигнеш са плочника и ставиш међу корице Малог Принца.
***
Неке стазе лишће не прекрије заувек. Оне настављају да шуморе несаницама као крошње високих јабланова. Штета, од њих никада неће постати успомена.
***
Жудњом очајника не хрли кроз лишће. Јер… обрех се за трагом и пристигох и на врата закуцах, али…
…дома ниодкуда. Од тада болом одјекујем.
***
Олистао растанцима, шапнућу само Збогом.
И ти ћеш рећи Не окрећи се Сине.
И ја ћу рећи не дугујем ништа, Оче.
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (2).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. Aneta | 12/27,2015 at 21:03
Иако носталгију сматрам извесном слабошћу, морам признати да ту заиста има и отмене сете и нечега окрепљујућег и лековитог ...:)
2. prepoznavanje | 12/27,2015 at 21:10
***Анета
Можемо се сложити да има и оног чезнутљивог погледа на прошлост!
Поздрав Анета