Партитура за неозборено
prepoznavanje | 21 Новембар, 2015 14:1314:07:04 2015-11-21
Страх ме да закорачим
у речи
неизговорене
Челична студен језди пустопољином
том
И ветар походи тишину
кроз прозоре отворене
Празну собу
празан дом
***
Где никога више нема –
Не смем
Чујеш
бршљан низ одјек везе чудан шум
О како бих
како да дозрем
Ако залутам опет
куда води пусти друм?
***
Из мука оседлан за маглине тмуре
У очима ти затонуле
као згаслих звезда хуј
Где ми све капљице крви још шашаво зуре
У први уздах
У похарани бруј…
***
…Оног јутра
које бледи непомично
Од којег и сам неозборен остајеш
Па те гледам немо
гледам нетремично
И не смем рећи: недостајеш ми…
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (7).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
«Next post |
Previous post»
1. Aneta | 11/21,2015 at 16:06
После оваквих стихова тешко је прозборити реч.
Ветар је сведок тишине свих наших лутања, залутања и проналажења (препознавања).
Често је лакше пренети мисао ветру него крочити у неизговорено.
Диван одабир речи. :-)
2. prepoznavanje | 11/21,2015 at 20:34
Хвала Анета!
Увек сте добро дошли!
Срдачан поздрав!
3. Aneta | 11/21,2015 at 22:34
Ваш блог је леп и посебан.
Хвала Вама, доћи ћу! :-)
4. mediterraneo | 11/22,2015 at 01:51
predivno ,volim ovakav stih,emociju ritam...oduševljen sam
5. prepoznavanje | 11/22,2015 at 09:08
@Медитеранео
Пријатан, миришљав,медитерански вал у коментару...
Верујем,пре свега, са егејских пучина.
Поздрављам Вас!
6. imprimatur | 11/23,2015 at 20:52
Zahvaljujem na komentaru,taman je tako i zamisljeno. Ako sam osgovorila kome treba, umem i da pogresim.
7. pricalica | 11/24,2015 at 22:02
https://www.youtube.com/watch?v=2InGIbhgblo