Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [34]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

О Константинопољу,Ф.М.Достојевски

prepoznavanje | 26 Новембар, 2015 22:08


 

 

… ИНСПИРИСАНО

 

(...) Никаквој Европи ми не би требало да чинимо никакве уступке, и ни под каквим изговором, јер је ова ствар за нас питање живота или смрти. Константинопољ би, раније или касније, требало да буде наш, па макар то било само због избегавања тешких и непријатних црквених распри које су тако лако могућне међу младим народима на Истоку који још нису стекли неко веће искуство – а пример за то смо имали у сукобу између Бугара и васељенског патријарха, сукобу који се веома лоше завршио. Кад ми будемо загосподарили Константинопољем, више ништа слично неће моћи да се догоди.“ (Март 1877, „Глава прва, III Мисли које потпуно одговарају овом тренутку“ у Дневник писца 1877-1881., стр. 85, 86)

 

  „(...)Древни Рим је први створио идеју светског уједињења свих људи и први је размишљао о томе (и чврсто у то веровао) као да је практично оствари у облику светске монархије. (...) Римски папизам је прокламовао да хришћанство и његова идеја без светског господства над земљама и народима – државног и не духовног господства – другим речима без стварања светске римске монархије на земљи на чијем би се челу налазио не римски император него управо папа – не могу бити остварени. И започели су опет покушај стварања светске монархије у духу идеје старога Рима али у другој форми. На тај начин, према источном идеалу – на првом месту се налази духовно уједињавање људи у духу Христовом, па из тога следи, и исправно и социјално уједињење у духу Христовом, док према римском тумачењу ствари стоје обрнуто: прво треба створити чврсте државне организације у облику светске монархије а затим, ако се буде хтело, стварати духовно јединство међу људима према начелу самога папе који је господар над светом.(...)“ (Мај-Јуни 1877, „Глава трећа, I Немачко питање као светско питање. Немачка – протестантска земља“ у Дневник писца 1877-1881., 1982, стр. 183-184.)

 

   „(...)За сада је једина сила која делује као фактор јединства – Русија и то је делом због тога што ће она чврсто имати да стоји ту, у Константинопољу. Она ће спасавати мале народе једне од других и стајаће на стражи њихове слободе. Она ће стајати на стражи читавог Истока и његовог будућег уређења. И најзад, она је једина у стању да на Истоку подигне заставу нове идеје и да том источном свету протумачи његову нову мисију. Јер, шта је то источно питање? Источно питање јесте у суштини решење судбине православља. Судбина православља је повезана и сливена са мисијом Русије. Шта је то судбина православља? Римски католицизам који је одавно продао Христа ради световне, земаљске власти и од којега је човечанство окренуло главу, био је главни узрок појаве материјализма у Европи, и природно, тај исти католицизам има за циљ да одреди судбину човечанства али не по Христу него изван Бога и изван Христа, и сасвим је природно што се он родио управо у Европи као замена за европска хришћанска начела која су се нашла у кризи, која је напредовала онако како су се кварила и коначно губила та начела у оквиру саме католичке цркве. Посрамљени лик Христов сачувао се у свој светлости своје чистоте једино у православљу.(...)“ (Новембар 1877, „Глава трећа, I Гласови о миру „Константинопољ мора бити наш“ да ли је то могуће? Различита мишљења“ у Дневник писца 1877-1881., стр. 372.)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (7). Трекбекови:(0). Пермалинк
«Next post | Previous post»

Comments

  1. 1. pricalica  |  11/26,2015 at 23:15

    Прочитах да је у руској думи изгласано да се од Турске тражи да се Света Софија врати православнима. Ово је уследило, ако се не варам, одмах после обарања руског авиона.
    А данас добих слику разговора Обаме и Путина, где Обама пита: Шта ћеш ми поклонити за Thanksgiving dinner? Путин одговара: Turkey.
    Поздравче!

  2. 2. pricalica  |  11/26,2015 at 23:18

    Извињавам се, направих грешку у преводу.
    Обама пита: Шта ћеш имати за Thanksgiving dinner? Путин одговара: Turkey.

  3. 3. Aneta  |  11/27,2015 at 11:57

    Време се у задњих сто година убрзало геометријском прогресијом мењајући и хоризонти и углове посматрања живота, али упркос свему Достојевски, као и сви други руски класици опстаје на истом оном духовном хоризонту живих мисли и снаге.
    Поздрав!

  4. 4. Aneta  |  11/27,2015 at 15:06

    И ја се извињавам, изгрешила сам у падежима ... па дајем исправљен текст. :))

    Време се у задњих сто година убрзало геометријском прогресијом мењајући хоризонтe и углове посматрања живота, али упркос свему Достојевски, као и сви други руски класици опстали су на истом оном духовном хоризонту живих мисли и снаге.
    Поздрав!

  5. 5. prepoznavanje  |  11/27,2015 at 15:44

    @Причалица
    Није руски председник толико наиван да своју реакцију реализује одмах и тако непосредно. Јолико је руско пространство, толика је тајновитост и непредвидивост одговора. Дакле-превелика.
    Све ово изрекох на тему вица Пбама-Путин.
    Поздрав Јелена!

  6. 6. prepoznavanje  |  11/27,2015 at 15:48

    @Анета
    ...А, овај угао посматрања је посебно визионарски обојен.Када се деси тај "сусрет", време ће успорити. И, натрен, застати.
    На трен, само.
    Хвала на посети и коментару, Анета.
    Срдачан поздрав!

  7. 7. pricalica  |  11/27,2015 at 16:19

    Наравно да није, не спорим. Само хтедох рећи да је поглед Русије уперен у даљину. везано за текст, заправо. Видећемо дешавања на релацији Кипар-Турска.

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме