Menu:

Recent Entries

Categories

ПОСЛУШАЊА [34]
Генерална [0]

Links

Генерална

Syndicate

RSS 0.90
RSS 1.0
RSS 2.0
Atom 0.3

Спашавајући Принципа или Видовдан наш насушни

prepoznavanje | 28 Јун, 2016 17:22


Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била  окупрана.
 
 
 
 И док националне историје евроатланских држава (као и свих осталих) оправдано представљају смислени, природни континуум хронолошки нанизаних повесних чињеница и историјског памћења њихових народа, особену магистралну вредност националног развојног процеса из чије се ЦЕЛОКУПНОСТИ црпи сав неопходни искуствени и мотивациони потенцијал за  уравнотежено постојанство нације  и њено мирно корачање кроз садашњост и будућност – једино је од нашег Народа брутално захтевано да са сумњом и стидом преиспитује сопствену повест и напослетку пристане на једини дисконтинуитет на који то није смео, те да комплетну будућност осмисли и подреди понижавајућем историјском ДАНАС, релативизујући и практично и метафизички свеукупну националну прошлост, онолико оспорену споља и избагателисану изнутра колико је објективно неприкосновена и непорецива када год се проговори о Слободи…

Једино је дугу и блиставу стазу НАШЕ националне историје евроатланска парадигма покушала да представи као овоепохалну метастазу цивилизацијске дегенерације и изопачености, пројектујући у њу сав карактерни талог властитих националних прошлости и вредносни инверзум сваременог историјског ревизионизма. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (2). Трекбекови:(0). Пермалинк

Шумадинац у Дервенти

prepoznavanje | 15 Јун, 2016 19:52

 
 -Стевановићу…Стеевааноооовићу… – звони ходником треће пешадијске чете гарнизона Здравко Челар на обали питоме Укрине. То, споро и банатски развучено, ћата Малешев Зоран дозива голобрадо момче из једне подкосмајске варошице. Шумадинац у лежерним валовима познатог гласа препознаје несвакидашњост позива и осећа да ваља пожурити у канцеларију доброћудног дебељка.

-Види, овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му широко, румено лице шара шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се налази непознат чврст садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда мном, а ја ћу му реферисати о садржају чим се врати са састанка.

Невољно сатеран уза зид, жутокљуни војничић са зебњом окреће пошту у својим рукама, узбуђено опипавајући прстима пошиљку констатује име своје драгане на задњој страни, а потом пажљиво цепа ивицу уже странице. И док покорно и затечено из отвореног писма вади ред чоколаде, на излизани астал и некако баш под нос налакћеног ћате пада комадић розе хартије следеће садржине: „Грицни ме… Воли те твоја Марина“. (Даље)

Posted in ПОСЛУШАЊА . Додај коментар: (0). Трекбекови:(0). Пермалинк