Спашавајући Принципа или Видовдан наш насушни
prepoznavanje | 28 Јун, 2016 17:22
„Оног часа када је прва чизма туђинског војника ступила на српско тло, макар заувек само на тој стопи и остала, читава Отаџбина је била окупрана.“
И док националне историје евроатланских држава (као и свих осталих) оправдано представљају смислени, природни континуум хронолошки нанизаних повесних чињеница и историјског памћења њихових народа, особену магистралну вредност националног развојног процеса из чије се ЦЕЛОКУПНОСТИ црпи сав неопходни искуствени и мотивациони потенцијал за уравнотежено постојанство нације и њено мирно корачање кроз садашњост и будућност – једино је од нашег Народа брутално захтевано да са сумњом и стидом преиспитује сопствену повест и напослетку пристане на једини дисконтинуитет на који то није смео, те да комплетну будућност осмисли и подреди понижавајућем историјском ДАНАС, релативизујући и практично и метафизички свеукупну националну прошлост, онолико оспорену споља и избагателисану изнутра колико је објективно неприкосновена и непорецива када год се проговори о Слободи…
Једино је дугу и блиставу стазу НАШЕ националне историје евроатланска парадигма покушала да представи као овоепохалну метастазу цивилизацијске дегенерације и изопачености, пројектујући у њу сав карактерни талог властитих националних прошлости и вредносни инверзум сваременог историјског ревизионизма. (Даље)
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (2).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
Шумадинац у Дервенти
prepoznavanje | 15 Јун, 2016 19:52
-Стевановићу…Стеевааноооовићу… – звони ходником треће
пешадијске чете гарнизона Здравко Челар на обали питоме Укрине. То, споро и
банатски развучено, ћата Малешев Зоран дозива голобрадо момче из једне
подкосмајске варошице. Шумадинац у лежерним валовима познатог гласа препознаје
несвакидашњост позива и осећа да ваља пожурити у канцеларију доброћудног
дебељка.
-Види, овако, Стевановићу – започиње стара војничина док му
широко, румено лице шара шеретски осмех – добио си два писма, али у једном се
налази непознат чврст садржај. Капетан је инсистирао да коверат отвориш преда
мном, а ја ћу му реферисати о садржају чим се врати са састанка.
Невољно сатеран уза зид, жутокљуни војничић са зебњом окреће
пошту у својим рукама, узбуђено опипавајући прстима пошиљку констатује име
своје драгане на задњој страни, а потом пажљиво цепа ивицу уже странице. И док
покорно и затечено из отвореног писма вади ред чоколаде, на излизани астал и
некако баш под нос налакћеног ћате пада комадић розе хартије следеће садржине:
„Грицни ме… Воли те твоја Марина“. (Даље)
Posted in
ПОСЛУШАЊА .
Додај коментар: (0).
Трекбекови:(0).
Пермалинк
